Братство

~л

|

снаге и моћи истиче се потреба за већим полетом духа, за оплемењавањем и обновом унутарњега бића човјекова. Умјесто царствовања и величине Рима тражи се царство душевнота мира и моралних врлина. Одуховити живот, подићи достојанство човјека, оплеменити му душу главни је задатак религије новога времена, кој почиње Хришћанством. „Не збирајте себи блата на земљи, гдје мољац и рђа нагриза и и гдје крадљивци поткопавају и краду, него збирајте себи блато на, небу , учи Јеванђеље, јер „гдје је блато ваше тамо је и срце ваше" (Мат. У], 1921). Хришћанство упућује на ду-

Проша Коста Душанић

ховне тековине и вриједност моралнота богатства за живот. Чисто срце и развијена морална, свијест, душевна моћ и мирноћа, јесте највеће добро, идеал који треба постићи. Материјално благо је споредно, обично средство, ништа више, јер: „Која. је корист човјеку, ако стекне цио свијет а душу своју оштети 4" Џрожети себе духом истине, духом љубави и правде, то је највиши смисао живота по јеванђељу.

Стари свијет теретио је људску душу својом атмосфе= ром моралне распуштености, насиља и неправде. Ове је у њему затађено било самовљом и грубом себичношћу. Сенека, се тужи да је „људски живот уошште јадан“, » марко Авјрамије у досади од свога прљавота Рима и своје царске околине