Братство

== 26 ==

хришћанству уопште и тврде да. свијету не одговара таква наука, која сама, собом свједочи дад није од овога, свијета. Али тако тврдити, значи јасно показивати највећу духовну заблуду. Ништа, није теориски тако погрјешно и практички опасније као мијешати пролазно се вјечним и релативно с апсолутним. Кад се „овај живот" пролашује као циљ за, себе и у себи, земаљски живот не постаје бољи него много и неиздржљиво гори. Кад се зрака, небеске свјетлости гледа духовним очима, само онда она, може да, толико обасја земаљски живот, па, би се он заиста дао боље баш практично удесити.

С руског: 6. Д. Ф Тарановскиј

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве | архиепископа српског _

Рукоположење и путовања преподобног Саве

Побожни прото Дометије, који се звао Јерусалимљанином, бијаше пун благодати св. Духа и врло вољаше препоподобнот Саву, јер је видио многе његове благодатне дарове. Одликујући се пророчким духом, тај му старац претсказа, и славу његова, оца, кад су сви били позвани у његов манастир. Пророчки дух унапријед је у њему видио добра, пастира Христова, стада, свјетило побожности, учитеља заблудјелима и и утјеху тужнима због његове ванредне простоте и смирености, те зато осјећаше према, њему искрену љубав. На, скупо-_ вима светих отаца у Кареји, прото га између свију одликоваше, меташе на, почасно место и желећ примити од њега, благослов утицаше на њега да прими свештенички чин, али Сава избјетаваше човјечју славу и не пристајалше, као да, није достојан; најпослије једва је могао склонити смиреног инока само уз помоћ многих. „Нек буде воља Господња и како ти желиш, свети оче!“ рече Сава, па, дође у Хиландар куда дозваше епископа Николаја, из сусједнога, града Криса, који имађаше власт рукополатати у Ов. Гори. Епископ га посвети за ђакона, и презвитера; рукоположени даде сјајну гозбу свему духовном клиру и свој убогој братији, па блатословивши све хиландарске иноке, опет се удаљи у тишину у своју карејску ћелију. Дошавши тамо проти да му јави како му је учинио по вољи, Сава, је хтио да, по обичају, прими његов благослов, али прото љубазно поздравивши преподобнота, као сина, сам прими од њега блатослов као од оца, пољуби га у руку, метну је на своју главу, и послије братске трпезе отпусти га на. испосничке подвите. -

_ Песлије неког времена побудише манастирске потребе преподобнога, да иде у Ослун; поклонившти се ту гробу великомученика Димитрија и помазавши се његовим св. миром, отеједе у своме манастиру званом Филокалија чијим се оснивачем сматраше, јер је за његово подизање дао много злата.