Братство

== 105 ==

У Солуну он походи митрополита Констатија који је мното чуо о његовим врлинама и одавно желио да га види. У исто вријеме у Солуну се је десио и српски епископ Биколај. Он исприча владици о догађају како је потекло миро из гроба преподобнота Симеона и о томе какви су били подвизи Савини. Митрополит бјеше тиме врло задовољан, па га је често звао себи и уживао је у разговору с њиме. Једном, на празник митрополит је хтио да служи литургију с тројицом епископа: Николајем ериским, Михаилом из Касандре и Димитријем адрамитским. Ти епископи дозваше себи и преподобнот Саву и саборно га благословише да носи набедреник, давши му уједно и чин архимандритски. Блажени Сава посла из Солуна миро с гроба свог оца брату владаоцу описавши сва чудеса која се збише на њему, а он се врати у Ов. Гору. Посланици донесоше у српску земљу тај благословени дар, те се Стеван утјеши небесном славом свог родитеља; побежно пољуби часно миро из његових св. моштију, па дозва свог епископа и сав племенити скуп и наглас прочита, братово писмо и историју чудеса при родитељеву гробу.

Овдје хоћу да говорим о свађи међу браћом, али се стидим, — вели писац житија. Али ми сад нећемо да осуђујемо браћу, већ древног кривца сваке мржње који због охолости паде с неба и завишћу диже првог чеозјекоубицу Каина на свога, брата Авеља и Исава на Јаксва. Баш он је и сад створио свађу међу великим кнезом Вуком и његовим братом, самодршцем Стеваном, збот очева блатослова. Одлазећи у Св. Гору преподобни Симесн постави мјесто себе за самодршца. „све српске земље свог сина Стевана и ладе му благослов на, свој престо. Кад редитељ оде, Вук, кога је гонила, завист, сам бгби говораше: „Кад се сврше дани мога оца, осветићу се“, па послије његозе смрти, по савјету грјешника, поче на све начине вријеђати брата владаоца, зваше у своју помоћ и Угре, не би ли га, збацио с престола; али ма да дизаше много ратова, сви се сломише о очев благослов као о необориву стијену. Срамно се Вук даваше у бјежање, те се мораде крити по планинским гудурама. Од метежа страдаше српска земља, њезина, поља. остајаху необрађена, а. од мнотог пролијевања, крви опустише градови и села, Тада владалац Стеван написа, своме христољубивом брату Сави молећи та да се смилује на, отшти глас јаука и донесе са собом у српску земљу мошти њиховота светота, оца, да престане метеж и умири иноплеменике. Чувши за, то, Божји чевјек поста жалостан духом и желећи утјетити ојађену душу свота брата охрабри га нада, кад је потекло миро у Св. Гери било знак светости праподобнот њетовог оца, да ће сно у српској земљи стишати и братску свађу. Узевши, дакле, ст собом редитељеве мошти, пође с њима у српску земљу, а на вријеме јави о свом доласку брату владаоцу, како би он могао да срете свете мошти о достојном почашћу. Утјеши се самодржац што његов отац иде из Ов. Горе да стиша породичну неслоту; ен у молитвама вах-

пар винсннне а