Братство

И Цеа НЕ

= 129 =

| ваљиваше ћ осподу за такву милост, па с епископом, са, свима,

црнорисцима и племенитим збором пође у сусрет оцу и брату. Уз пјевање псалмова с кадионим тамјаном и сузама од радости они се поклонише часним моштима додирујући их очима и устима да се освете мирисним миром и на својим рукама понсеоше светли гроб. Брат и сви што бијаху с њим са, сузама грлише ботоноснот Саву молећи га за свете молитве и захваљујући му за благо што им је донио. Атоске иноке изненадила ј> смиреност самодршца Стевана, који до земље приклањаше пред њима владарску главу и своју гримизну хаљину, падајући пред ноге убогих пустињака.

Одбор исшочно-православне чешке цркве у Брну

То бјеше врло лијеп призор не само ва људе, већ и ва анђеле; сад није пренсвио Јосиф кости древног Израиља, с обичним укопницима, ив Египта — земље робовања, него је пратио из Ов. Горсо син — анђео, а сретао син самодржац, неКадашњег владаоца и преподобног Симеона Мирсточивот, новог Израиља и патријарха кога прихватише синови његових синова, сав сабор и скуп с таквом почашћу допратише га у у Ботородичин манастир Студеницу коју је он подитао. Положивши ту његове часне мошти у мраморни гроб и свршивши божанску службу, браћа обилатом трпезом нахранише не само све оне што дођоше, већ и биједне кој“ с“ сарете на погреб св. Симеона. Блажени Сава, с атонским иноцима, тито с њим дођоше, остаде у Студеници до друте годишњице свете успомене свога блаженог оца, како би се послије тога опет вратио у Св. Гору. |