Братство

== [00 =

Уочи тота дана отелужено је вечерње богослужење, али 60тоносни Сава не оде на починак као остали, већ као некада у св. Атонској Гори — сву ноћ не склопи очију молећ Бога, да се понови онако знамење мира пред свим српским народом како се је догодило у Св. Гори како би ави прославили Господа и Његова, утодника и они што дођоше с њим познали православље српске земље која је угодила Богу. Затим се преподобни син молитвом обрати и свом оцу па му умиљато говораше: „Ови ми овдје — твоји смо људи и дјеца твоја које ти је Бог дао; сви ми овдје — чеда осмо твоје цркве и очекујемо твоју счинску милост, Не криј само за себе Богом дану ти благодат, већ откриј и пред нама своје небеско богатство

течењем мира, да се увјере твоја дјеца и људи на земљи гдје.

си некад владао, како би ти се сви твоји обрадовали, а моју душу не морила туга.“

Послије тога Сава заповједи да се клепа, на јутрењу и.

служећи Божанску литургију у олтару пролијеваше мноте сузе и о гласним вапајем дозиваше Бога да Господ чује његове молитве и дадне оно што ће бити од користи онима који моле. Господ чу глас његове смирености; за вријеме божан-

ске литургије изненада се осјети у цркви мирис и опет, као.

што је било у Св. Гори, проструји од гробнице. Владалац

Отеван стојећ пред гробом хтио је сам да види одакле је то. струјање и одједном опази како је родитељска мраморна гробница, као водом, пуна мира које је кључало и од сувишка, |

свукуд се разлијевало. Стога он у страху узвикну: „Господи

помилуј!" и сва родбина, скупи се око њега и у веселом чу- | ђењу клицаше: „Диван си, Господе, — слава Ти!" Међутим |

у цркви наста такво комешање да преподобни збот шума и

плача није могао служити божанску службу; он сам због суза и јецања није био у стању да говори народу и једва је,

најпослије, могао да умоли самодршца и све што плакаху да се умире. Миро је текло не само ба гроба, већ и са иконе преподобног на, трапези у цркви, и скупљали су га у скупоцјене сасуде. Послије свршетка службе Сава приступи родитељском гробу, помаза миром свог брата владара, родбину, саз народ и оне што с њим дођоше из Ов. Горе. То миро сви су носили својим кућама ради благослова.“

Тада блажени рече брату, свити и народу: „Видите шта, се открило пред вама; то је било од Господа и дивно је прел вашим очима. Весолимо се, како каже псалам, овај дан који даде Геспод (Псал. 117, 24). Ето наш отац који је скоро отишао Господу опст нам се духом враћа и својом нас. молитвом не оставља; као што нам је прије, за живста, чинио радост у земаљским стварима, тако сад још више нам чини радост У духовним. Прије он, као Аврам, скупљаше уботе и странце и даваше им гостољубиву трпезу, а сад их прима у крилу, Аврамаву, на кога се је углодао, и с њиме ужива. Скоро је он пред нама смирено преклањао своју главу, а сад му се ми клањамо и љубимо његов св. гроб. Скоро је со љубављу трабио за нас чашу воде, а данас нас из те чаше залијева. ми-