Братство

Па

== ПОЈ ==

ром својих св. моштију и изненађује чудесима. Како је милостив Бог Израиљев онима, што су чиста, срца! Он уздиже сми= рене на висину и даје милост онима, који Га се боје свакад, сада, и увијек! Зар се томе нећамо дивити, зар нећемо казати с апостолом: Бог не заборавља, труд и награду Својих слугу, који у Његово име послужише светима и убогима! — Етомн молитве и милостиње и све што бјеше добро у животу нашег оца сад се споменуло пред Богом и он је по својим дјелима, добио добро, ви сами видјесте како се је прославио пред вама јер не само што он точи миро из својих св. моштију да, овдраве болесни и одагнају се нечисти духави, већ и на зиду насликан његов часни лик овлажио је миро. То је већ једном било у туђој земљи, у Св. Гори, то се поновило и сад међуњеговом дјецом, у земљи његовог рођеног народа. Тако се он пење из славе у славу, како бисмо ми, гледајући почаст свог оца, у добру ишли за, стопама њетовим којима, је угодио Богу. Господ нам јавља Своју љубав чинећ чуда за, нас преко Својих светих како бисмо разумјели да Он зна за свачију љубав према Њему; и ко ради Њега чини, што било добро, он се никад неће сакрити од Божјег ока, које све види, јер Господ плаћа добрима. Светитољи, што се попеше са земље на небо, не траже за со земаљске славе ни људске почасти, али уживају у такву добру које око није видјело ни ухо чуле, јер се наслађују љубављу Онога, што их је примио на небеса, те заједно са Псалмопијевцем кличу: шта имам на небу и од Тебе шта бих хтио на земљи г (Псал. 72, 25). И све се то чини ради нашег спаса, како бисмо славили Бога Који је диван у Својим светима, па достојно поштујући оне то Му угодише на земљи угледали се на њихова дјела."

„Отота и ја сад љубазно молим своју родбину, по тијелу да. иду стопама, нашет оца, да. се држе његове вјере и правде. смирености и блатссти, љубави према ближњима, дарежљивости према уботима, милости према људима који су налик на нас по слабости, наној браћи по св. крштењу сјећајући се да и ви имате Господа, на небу и да, Бог не прави никакве разлике. Пред Њега ће стати господар и роб, цар и војник, отад и син, кад се поставе престоли и Бог сједне да суди, а пламена, ријека бучно потече спремна, да прогура грјешне, и отворе се књите наших дјела у којима је све написано Вожјим прстом; онда ће као планине над нама се наднијети тужиоци наших гријеха, јер ће се на тој страшној парници подвртнути испиту свако. Ту неће моћи лаж сакрити истину, свак ће видјети све своје и препашће се, а неће се имати куда ојежати, јер ће сам Господ судити својим људима; а страшно је, вели апостол, пасти у руке Бога, живота! Због тога и ја вама предлажем да, се одречете сваког зла и чините све оно што је на валиа очи радио тпап <тац, не би ли и ви подбјетји од Тих страшних зала, те наслиједили с њим неказано блато на бескрајне вијеке. Бог мира и љубави, по молитвама нашег св. оца, са свима; нама, и вама ! Амин.“