Братство

== 138) ==

Пратећи тај страшни проглас, самодржац и сва његова, властела. са сузама приклонише своје главе и од велике милине чак заборавише и на јело, иако дан већ нагињаше ве ксру и вријеме трпези давно бјеше прошло. Старијега брата влаљ даоца изненадише слатке ријечи које су излазиле из уста, млађега, па сви падоше ничице пред његове ноте молећи га, да им изради благодат да његове ријечи не само слушају, већ их и врше. Кад се разиђе црквени сабор, сви сједоше за трпезу и послије духовне хране уживаху тјелесно не 53борављајући при томе, сјећајући се свог заједничког оца, Симеона, ни уботе људе. Ускоро иза тога преподобни Саша поче спомињати свој одлазак у Св. Гору, али је та ријеч била као оштро копље, које је пропадало срце владаочево. „Не остављај нас, св. оче", говораше он брату, „дами не истртнеш душу прије. времена. Услиши молбе св. оца нашег Симеона и остани у Пресвете Богородице обитељи коју је он саградио; управљај братјиом не због своје славе, већ ради добра. своје браће и свију људи своје отаџбине, — јер те је, мислим, зато Бог и послао да довршиш оно што није свршио наш отац. А ја твој роб у свему шта желиш — служићу ти као своме господару. Али ако ти, који си у стању да нам много помотнеш души, утечеш од нас због љености, одговараћеш нашем Господу. Блажену душу Савину која није хтјела никог увриједити, видећи срдачну молитву брата, властеле и свију инока што дођоше с њим, и овај пут побиједи његова милост, па рече брату: „Нек се врши Господња воља и твоја жеља!“ Обрадова, се владалац Отеван и сва њетова, околина, као да су добили неко велико благо. Сава се настани у св. лаври Отуденици што је подиже његов родитељ прије одласка на Атос, а) пошто је у Солуну произведен за архимандрита, и тај је манастир постао архимандрија. Тако тај свјетионик не оста сакривен, већ је високо сијао у својој отаџбини и ту је настављао атоске подвите умртвљујући своје тијело и пропсвиједајући ријеч Божју у народу, на општу утјеху братије. Олађе од меда у саћу бијаху његове ријечи, а чудеса потврђиваху њихову блатодатну силу, јер је његова молитва, лијечила, 60лесне и изгонила, бијесе; сви су га поштовали не као човјека, -већ као Божјег пророка. Савин долазак измирио је и родбину, јер се самодржац Стеван опет приближи своме брату, великом кнезу Вуку на кога, је утицао говор свештононноков Вук се застиди и прође се лукавих мисли на којо га наведе рђав савјет те, због узајамне братске љубави, ојача према њему народна љубав.

Молитвама, св. отаца! Симеона, и Саве у српској се земљи стаде нирити и побожност. За архијерејску столицу на мјесту званом Жича, почеше да у то вријеме видају велику цркву Христова, Вазнесења; преподобни архимандрит подиже ин у Студеницама много цркава, од дрвета и камена. Једном Сава дође са самодршцем да прегледа зидање архиепископије, ради чега су били дозвани најбољи зидари и умјетници из

ИЕ