Братство

[09

Како да, не осјећамо и 2 равумијемо од чега се стварала, и држала Русија % Како смо живјели у њој, ми сви Божје птице“ и како смо се умиваља духовно св. водицом: „Крстове данска-ботојављенска, спери моју нечистоћу, душу освети, тјелеса, очисти! Во имја Отца и Сина и Овјатаго Духа."

0, дјетињско срце наше Русије које си сада саблажњено и страдаш, али нијеси умрло нити ћеш ипак престати куцати! О, сјају роднога сунца! (), благодати родних молитава ! Али зар то није прошлост % Зар то није одавно било ;

„Да, то је било давно! Топли, управ прољетни повјетатарад.,., ја га и сад сејећам у срцу. „Јаки, блажени снови... Њихови остаци још круже у мојој души."

„Шта то у мени тако бије и навлачи ми маглу на очи 2

Бугарски манастир Зограф у Св. Гори

Како да не осјећамо и не разумијемо од чега се стварала и свијет види као и нов: и себе и свој народ оно почиње да разумије као светињу. И све то продире у његов народни осје ћај и буди у њему све народне успомене. Ето оно посматра, с моста московски кремљ.

Не, то није било, давно": то је вјечно, то је увијек тако, јер је Русија жива. И Уу свом срцу ми треба, да чујемо то увијек. И то нијесу снови чији су остаци сачували, већ је то сама дутовна благодатна творевина. православне Русије. 'Го је = дух нашег народа. То смо — ми сами. То је — старо, одлежано и мудро вино наше рускости. Дуго је оно стајало. Вјековима. И кота није никад пио, нека и не мисли да зна. Русију...

Таква је та књига која трепери и одише молитвом, пјева, «1 мирис шири. Таква је њезина, ријеч мудра и проста, жива и заносна. Изрекло ју је срце које види и љуби, — срце осјетљивог дјетета ч притовједача мудраца.

И мени изгледа, да. је ту књига о себи написала сама, Русија — пером Шмељова, изрекла о себи живу истину... потврдила, себе заувијек.