Братство

Б === 5

—_ [99 ==

каза патријарху да се је, кад у архијереји метнули руке на онота, који се рукополаташе, изненада на њега излила чудновата свјетлост и да се је сав сјајио пред њима, као да је у огњу. По свршеној божанској служби, цар и сва његова, пралња приступише повом јерарху да приме благослов од његових руку. ћесар позва, себи на гозбу патријарха, са! свима, владикама, а патријарх новога српског архиепископа посади покрај себе као на престо. Сви примише из цареве руке ботату милост и тога радосног дана, не бише заборављени убоги.

Убрзо послије тога св. Сава стаде се спремати у отаџбину, на службу коју му Бог указа, али му опет паде на ум, како би више избјегао путовање у Никеју и веће новчане трошкове, да добије од државног првојерарха право на посвећивање српских архиепископа у њиховој рођеној земљи, јер су чести ратови између западних и источних властодржаца, каткад могли омести пут, или је чак нерасположење самих првојерарха или ћесара могло бити узрок, те би српска катедра морала, дуго бити удова. О свему томе дубоко размислившти, светитељ Сава, зажели да уреди своју цркву осигурану од свију тих невоља, самосталну и потпуно независну и од Истока, и од Запада. Позвавши себи у помоћ свог оца, преподобног Симеона и с највећом надом приступивши дару, говорио је: „Кад си нам, по Божјем надахнућу, благоизволио показати савршену љубав, онда је и доврши наредбом твоје благости како би усменим и писменим блатословом нашег св оца васељенског патријарха било даровано право дау будуће наши архиепископи не долазе у царски град ради посвећења, већ да их рукополаже сабор њихових владика,"

Цар се промијени у лицу кад чу такву неочекивану молбу;: она се не допаде ни патријарху ни властели, јер су они хтјели да, српска црква буде под васељенским престолом и обраћа му се с многим даровима. Али, с друге стране, император се је стидио из особите љубави према св, Сави не испунивши молбу отпустити га тужна, те зато, иако тешко, ипак ублажи патријархово незадовољство и попусти жељи свога пријатеља, светитеља. Најсветији патријарх, кад га је цар убиједио, написа у своје име грамату да, отада онај који тражи достојанство српског архиепископа не долази из српске земље у царски град, него да га код куће посвећује сабор светих епископа. Ту грамату потписа сабор свију у Никеји присутних ми"трополита, и епископа. Патријарх неколико пута дозиваше себи новопостављеног архиепископа, учаше га свима црквеним правилима и, обдаривши га утварима, уручи му ову грамату: Герман, Божјом милошћу архиепископ Цариграда, новога, Рима, и васељенски патријарх, уиме Господа нашег Исуса Христа, посветисмо Саву за архиепископа све српске земље, те му дадосмо власт да по свој својој прквеној области посвећује епископе, јереје и ђаконе, да веже и дријеши кривице људских гријеха и све учи и крштава у име Оца и Сина, и св.