Братство

= 15) ==

Духа; сви православни хришћани нека, га слушају као сама мене." - = : Е 5 · Богато. обдарен патријархом, Сава дође да се опрости с царем који му рече љубазно молећ његов блатослов: „Оче, све су твоје молбе испуњене. Молим твоју светост да по твојим молитвама угодимо Богу. Нека те прати анђео. Господњи, да, срећно стигнеш својима и јавиш нам о своме здрављу. Све што му је требало, цар му даде за пут, а када се он одрицаше, смирено је говорио: „Он, као новопостављени, тргбаће уз пут да дијели свима који буду у њега искали, како би се молили за њега." Ето такав је велик подвиг, за кратко вријеме, извршио св. Сава за сву своју српску земљу удостојивши је не само архиепископског чина, већ и независног светитељског престола. Он се морем превезе у Св. Атонску Гору; кад ту чуше оци пустињаци, да им сада долави њихов некадашњи друг с јерархијском влашћу, сви му потрчаше у сусрет из пустињачких гора, пећина и каменитих гудура с радошћу и са, жалошћу, јер су овсјећали да их блажени мора оставити. Ови се они пожурише да приме његов благослов и задњи пољубац, па, захваљујући Богу, сабраше се у Хиландарски манастир гдје се је осветитељ неко вријеме задржао путујући у своју отаџбину. ( Б

Жао им бјеше и помислити да их заувијек оставља снај који је од раних година с њима постио и трудио се, који је одрастао ваједно с њима у пустињи о обасипао их својим даровима. Чим дознаше прото и игумани најстаријих и мањих манастира да му је патријарх дао власт рукополагтања у својој црквеној области, један за другим га позиваху у своје манастире да служи с њима божанску литургију и у њима посвећује свештенике и ђаконе. Тако он пошљедњи пут обиђе све манастире, поклони се свима црквама, па опростивши се са лротом и игуманима, врати се у Хиландар. Тамо још једном поучи настојника, и братију страху Божјем и свакој врлини и давши им пољубац у Христу оде-из манастира с неколико изабраних инока које намјераваше посветити за епископе у Србији. Али остављајући Св. Гору, светитељ неколико пута упираше поглед и мисли на њене дивне пустиње и с љубављу Рледаше на, оштре камените путеве по којима, је често ишао босих ногу похађајући свете пустињаке, — (сјећаше се блаженог живота, тих отада по пустињама, чији се је ум непрестано Богу уздизао у молитвама, и са захвалношћу се сјећаше да. је и њега много поучио њихов подвиг првих година пустињач- | ког живота. -

Св. Сава се с љубављу свега тога сјећаше, а кад би помислио да налик на то ништа неће наћи у својој земљи и да тамо треба да оснује архијерејску катедру, још више осјећаше сву тежину тога, растанка: ивлавећи из Св. Горе, као из неког божанског раја, он као древни Адам тужно плакаше и узвикиваше: „О, ја несрећник, без каквих добара. остадох ! Колико је овдје било богатетво! Овдје сам се, без икакве свјет-

; ј Ц ! | ! Е –