Братство

-- 158

мјесне велике иконе: Господа Сведржитеља и гору Божју, која му се јавила, најчаснију Матер Господњу, па дивно их украсивши златним вијенцима и драгим камењем, постави их у дркви Филокалије, у спомен виђења, које му се показало. Он је у Солуну спремио и све цркњене ствари што су требале његовој архиепископији, па испраћен митрополитом и начеоником, упути се у отаџбину.

Владаоца, Отевана, обузе двострука радост, кад чу да се враћа његов брат блажени Сава, и то да) се више не враћа, као архимандрит, већ као првосвештеник све српске земље. Али пошто. га. бјеше савладала тешка болест, посла му, мјесто себе, своју дјецу до граница грчке земље. Кад Сава дође братовој болесничкој постељи овај не могаше ни дигнути се да загрли "светитеља; тако је била, опасна његова болест. Али сад Господ претвори општу жалост у радост, кад стиже Њетов угодник, Св. Сава живописним крстом освети воду, запојииуми њоме болесника, па му метну руке на главу и помоли се ва њега с топлим сузама; болести одједанпут неста, самртно бљедило замијени руменило живота. Болесник, који није имао снаге да се дигне, сам устаде с постеље, па је чак могао да подијели трпезу а браћом и властелом; — па не само он, оздравише и сви они на које светитељ меташе своје руке.

Стеван се савјетоваше са својим братом и властелом гдје би смјестили архиепископију и поставили епископе. —- Сви се упутише у св. лавру Отуденицу; ту св. Сава, обнови обичај Св. Горе, уведе ред божанске службе и све учаше покајању. Бјеше чудан привор и непрестано се понављаше: кад светитељ на литургији и свеноћном бденију долажаше да окади гроб свога оца — као враћајући сину почаст за почаст, преподобни Симеон изненадним излијевањем мира напуњаваше цркву: мртви је мирисном струјом одговарао живоме. Таква, дивна, значења у вјери су утврђивала, све православне. Из лавре. св. Сава, пође на одређену му архиепископску столицу, у новосаграђену велику цркву Вазнесења Господњег, на. мје: сту што се зове Жича. Она, још не бјете довршена, али светитељ украси њезине зидове живописом и утврди св. престо на мученичким моштима. Ту он посвети дванаест изабраних својих ученика. за епископе Србије и, не гледајући на сав тај светитељски рад, дању и ноћу не престајаше учити све који му долажаху, а нарочито новопостављене како би се у свему држали учења сабора и св. отаца, а затим свакога! отпуштате у повјерену му област.

7) Стеваново крјунисање

Кад је у Жичи потпуно била готова велика црква за коју су иконописци мрамор наручили из Цариграда, архиепископ Сава, каза своме брату да сазове све своје управнике и властелу, а сам са своје стране повва епископе и игумане, па међу њих, кад се“скупише у саборној цркви, сједе с братом на престо и гласно да сви чују говораше о узроцима тога не-