Братство

== 8) ==

обичнога, скупа: „Свима вам је познато да сам од вас двапут бјежао. Познато вам је и то да никакав свјетски мамац нијесам волио више него љубав Божју; молитва Богу вазда је за, мене била, највеће блаженство на, земљи. Ја сам ради вас, својих саплеменика, оставио свету, драгу ми пустињу и дошао овамо не да нешто ваше тражим, већ вас саме, — ради ваших душа презрео сам своју сјећајући се древних светитеља, које је срце бољело за своје племе. Ако спасавајући спасеш ове људе, товораше Мојсеј Богу, спаси, а ако не, онда ц мене цстилим, ча књига у које си ме уписао (Изл. 32, 32); и апостол Павле желио је да сам буде одлучен од Христа, ради своје браће по тијелу (Рим. 9, 3). Осјећајући што и они, и ја болујем за, вама; и ја, ради вашег спаса, не бринем се за, бе; али ако због ваше послушности завлада добро, кад постанете Божји, добићу и ја своје спасење. Зато вас молим, да, ме слушате у свему шта ћу вам у Господу предложити. Молитвама, Овог угодника св. праведног нашег опа Симона, Господ Бог ваш утврдио вас је и раширио: међу вама, има, много поглавица и војвода, много жупана малих и великих. Али не приличи да онај који код вас влада носи као и остали исти назив своје власти; напротив, он, као и ја што сам награђен влашћу свештенства и постављен као глава цркве, требало би да, се ради ваше части, славе и величине украси вијенцем царства," Слушајући ријеч пуну љубави, свима би драго и радосно се покорише ономе што им га, Бог посла, обећавајући да ће та у свему слушати,

Дође свијетли празник Господа и Опаса, нашег, па у вријеме божанске литургије, у одређени час прије освећења дарова, Сава дозва, свога брата, великог жупана, пред свети жртвеник, те га уз молитву обуче у парски скерлетни огртач, опаса, та, скупоцјеним појасом, на тлаву му метну царски вијенад, те помазавши освећеним миром прогласи га милошћу Божјом самодржавним српским краљем. Властела и народ сви једнодушно поклонише му се и узвикиваху: „буди, буди!" По свршетку божанске литургије спреми се архиепископу и новоме краљу велика част на, којој бијаху сво племство и владике, при чему не бише заборављени ни биједни. Отеван се није радовао царском вијенцу ни скупоцјеном — скерлетном плашту, све то сматрајући за пропадљиво и брво пролазио, већ се више веселио великом сабору свот народа и љепоти храма коме бјеше оснивајч, јер за њега, није штедио свог блага; та црква, изгледаше као небо на, земљи. Сутра, дан, архииепископ опет зовну брата, владаоца, који бјеше обучен у све знаке своје царске власти, и сав његов скуп. те сједавши међу њих на престо уз краља, поучи народ ријечи Божјој: он савјетоваше све да буду чврсти у вјери отада и бјеже од јереси, да. молитвом одбијају искушења, невидљивих непријатеља и да, признајје своје заблуде, кад је ко у каквој јереси, те се вјером и покајањем обрати православљу, јер је страшно пасти у руке Бога живога.