Братство

воре од сувишка срца, говори Господ. Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети изноби зло (Мт. 12; 34, 85). Душевни квалитет условљава овакво или онакво схватање теивота. Зало је и оптимизам и песимизам у великој мери субјективан. Али тај субјективизам, објективирав у животу, није продукт само једне психичке функције — осећања, него разумне вере, облагодаћеног и Христом просвећеног ума, чудотворно динамизиране воље, целог човека као психофизичкор бића. . |

Оптимизам светих није самообмана и само „бриљантна. шимера“ живота. Он је условљен јединством и саборношћу светих с Христом. Господ Исус свечовечанском личношћу и делом објашњава оптимизам светих. Свети су израсли и род родили на чокоту — Христу (Ји. 15, 5). На тајанствени богочовечански начин живот светих сакривен је с Христом у Богу (Кол. 3, 3). Зато што су на темељу Христа и живе у Христу Богу — чине сабор са Христом. Саборнизирање светих с Христом објективира се унеколико у своме свету — оштимизмомСтога је оптимизам светих психофизички докав саборности светих са Христом. Господ Исус је свечовек тиме исто је прото-

тип савршеног човека и садржи у Себи све људе. Својим бого-

човечанским својствима и бевграничним савршенствима, Богочовек обухвата све свете. Кванђелским подвизима вере, мо“ литве, љубави, милосрђа, поста, смиренсумља, наде, ревности __ свети су постали сажитељи и сабраћа, Христова. Само у Го спода Исуса, као истинитог Бога и савршеног човека, постоје све врлине, сва пуноћа и монизам врлина : ниједна није засебна у самој себи, него у себи и у свима осталима, колико у себи -— толико у осталима. Христова љубав није само гола љубав у самој себи, него је у исто време у правди и правда, У милости и милост, у доброти и доброта, у моћи и моћ, у смирености и смиреност, и ревност, и суштина Бића Божјег и својства Бића, Божјег, и човекољубље и промишљање 0 свету. Својства и. врлине светих нису таквог свеобухватног и свеопштег карактера. Свети саборизирају с Христом и постају наследници Христови појединим већим и појединим мањим врлинама,. Ниједан свети није имао све врлине проживљене и усавршење до краја. То је само код Христа Бога, а код светих постоји јерархија врлина. Свети знају да се еванђелским подвизима приближавају Христу, да се облаче у Христа, да Христос боточовечанским савршенствима обухвата њихове врлине "а. свештена, тајна сазнања светих, да су њихове врлине 16 стица пуноће богочовечанског бића, да њихови подвизи нису усамљени него у сонму с Христовим — рађа другу тајну сазнања светих: да нису сами — с њима и у њима је Бог, да је овај живот дат само зато да се њиме извојује вечни, да су све невоље у овоме свету ради утврђивања у вери, нади и

= о