Братство

- 5 36 =

дне киша. И чу глас с неба: „иди зајутра после јутреења на капије градске и кога првог видиш, задржи га да се помоли и пашће киша“. Епископ учини тако, изађе са својим свеш"тенством и седе код градских капија. И гле, дође један старац носећи сноп дрва на продају. Епископ се подигне, задржи га ти старац одмах скине са рамена сноп, поклони се Епископу говорећи : „опрости, оче“, и затражи благослов од епископа. Епископ се пак поклони старцу и рече: „аво, Господа ради помоли се да нам Господ пошаље милост па да падне на. земљу киша!“ Старац се изговарао на своју недостојност и трешност. Али је епископ одлучно настојавао да се помола Богу, и старац приморан од епископа клече помоли се Богу, и киша паде. Епископ по том опет замоли старца, говорећи. „авај, учини љубав, кажи нам за нашу корист твој живот, како бисмо и ми још више ревности показали . Тада рече старац: „опрости, ја сам грешан, родио сам се на тештину дана и ничега нисам имао што би меумирило, чим би се моја душа, утешила. Ето видиш, излазим из града, скупим сноп дрва, продам га и купим хлеб, потрошим га и њим подмирим своју дневну потребу ; другог ничег немам. Спавам у цркви, и поново излазвим да то исто учиним. Ако је хладно или непогода дандва, до тада гладује славећи Бога, док се опет не развери да опет могу да изађем ван да насечем дрва.

Епископ са својим свештенством се поучио на малој користи и сви прославише Бога за труд старчев. И рекоше му: „ти ви заиста извршио оно што учи писмо: „ја сам дошљак на земљи“, а епископ га узе на храну к себи и нађе старац у њега мира док се није преставио Богу.

Приошио : В. Ј.

Митрополит Сава Косановић

у Босанској Крајини — У спомен стогодишњице рођења —

(Везе Косановића с Пелагићем. — Устанак 1875. — Канопске визитације по Бос. Крајина. — Обнављање манастира у Бос. Крајини. — Покушаји оснивања епископије у Бањој Луци. = Поверенице иг Бос. Крајине. — Оставка Косановића ц акцији

бањалучке српске отштине га иабор "овог Митрополита. Косановићеве везе из емиграције с Бањом Луком).

Почетак послеокупационог периода у Босни и Херцего-

вини је обележен многим мрачним делима новог завојевача. Поред свега спољашњег сјаја што га је окупациона управа указивала појединим личностима које су дотле уживале народно поверење, она није могла успети да те личности, сем неко-