Братство

-_ 40) —

одлазак у прогонство), прича Пелагић наздравио је здравицу Џелагићу, као мученику за народ и право, Саво Косановић, учитељ, на једном састанку на слави у Сарајеву, и туде јен мушко и женско у плач и тугу погружено било.“ Није се стало само на лепим речима утехе, него су предузимане акције, преко руског конзула у Сарајеву и српске владе у Београду, да, се помогне Пелагићу. То су чинили чланови Омладине, међу којима, је био и Косановић. Интервенција, је успела тек почетком 1871 год. кад је Пелагићу успело да побегне из Мале Азије.)

Пелагић је провео у Сарајеву око осам месеци под истрагом. Заузимањем српске општине и митрополита изведен је из апса и живео је цело време у митрополији. Одавде је извенада одведен 5 октобра 1869 год. у сами мрак, и одведен к везиру. Ту му је саопштено да ће сутра. зором кренути за Цариград. Задржан је ту ноћ у затвору. Видећи се на невољи, писао је из затвора „у владичану и по заптији јави своје стање и позове Кирила и учитеља Саву Косановића ла му оба дођу, који ови тако и учине“. Косановић је јавио општини у каквом се положају Пелагић налави и заузимао се да му се олакша. пут. „Ту ноћ Борђо Хали Дамјановић поставио му је ћурак и дао му кабаницу и бисаге, а од бимбаше добио је своје седло'. Општина је хтела да му скупља попутнину, али чује од Антонија Јефтановића да има 200 дуката и да није нужде. Пелагић је у зору 6 октобра 1969 год. одведен у заточење. Под тим датумом заведен је и његов прилог, 59 комада, разних књига школској књижници српске општине у Сарајеву. (Пелагић вели да је одведен 6 новембра).

Пелагић и Косановић су се касније разишли и ишли су сваки својом животном стазом, али се старе везе нису лако заборављале. Косановић се сећа Пелагићева страдања и у далекој Русији, куда је био отишао да купи мрилоге за нову сарајевску цркву и српске школе у Босни. У једној брошури. изданој у Москви 1878 год.“ за коју је Косановић дао све податке, вели се да је Џелагић био жртва М-ита Дионисија (0). „Сарајевски Митрополит Дионисије гајио је мржњу према, сваком парохијском свештенику и народном учитељу у Босни; а потом крајње му је непријатно било, што је архимандрит Пелагић, који је учио на московском универзитету, отворио у Бањој Луди духовно училиште. Зато га он у договору са Сафет-

9) Песма Јована. Ристића Филипу Христићу. — 0. К. А. — Зборник. за историју ХХ — 1981 год. Београд. : 19) »Народ« — Мостар. Год. П— 1908, бр. Писма из Државне архиве

у Београду. 11) Православље у Босни (на руском). Нил. Попов — Москва 1878

тод., стр. 81.