Братство

| ! 1

— 45 —

да се сједине са св. Православном црквом под јурисдикцијом Васељен= ског Патријарха. Ов. Синод Цариградске Цркве решио је да их прими и ради духовног руководства назначио је новог Епископа, Архимандрита,

Ореста.

СТРАДАЊА ПРАВОСЛАВЉА У ПОЉСКОЈ. — Данашње тешко стање православних у Пољској врло је слично ономе какво је било у ХУМ. ХУП и ХУШ столећу, кад су православни епископи, свештеници и народ милом и силом превођени у унију. Лаврентиј. Дривинскиј, члан пољског сејма, 1620 год. овако је описао то стање: »Цркве су затворене

по градовима и селима....., црквено је имање разграбљено, свештеници

растјерани и људи умиру без исповиједи и св. причешћа«...

Та су насиља највише учинила да, је стара Пољска игзубила Украину. а затим је дошло до диоба и, најпослије потпуне пропасти пољске државе.

Будући иноци манастира св. великомученика Димитрија

Џа ипак ни данашњи Пољади нијесу ништа научили од своје истерије која је за све народе најбоља, учитељица живота. Они се, кас некад и њихови стари, труде и журе да што прије ноунијате и попо'љаче 4,160.000 православних Руса што су се, по несрећи нашли у тој држави, која има за свој васкрс да највише захвали Њемачкој и Антанти. На томе ревносно и сложно раде: интелитенција, римокатоличко“ т унијатско свештенство, проста народна маса, учитељи, војска и управна. власт. Ту нико не бира средстава, према ономе: »Циљ освештава средства«. џ

Како се то ради, тачно је недавно описао Лев ЈБубимов у свом чланку: »Тратедија Православија в' Рјечи ·Посполитој«, који чланак у кратком изводу овдје доносимо.

. У селу Гринки (кременецки срез) приликом једне војне свечаности неко је ноћу замазао слике пољских државника које су биле објешене на школском зиду. Сутрадан је затворено неколико младића, али је страдало и читаво село: сељацима су одузети пасоши без којих се нијесу могли слободно кретати (то је село близу совјетске граниче), забрањено им је било палити свјетлост и ноћу излазити из куће. Наробито су пуштени агитатори који су по селу ширили гласове да ће власт иселити из пограничног краја им одузети земљу и остало имање свима, који одмах не пријеђу у католичку вјеру. Завлада терор и страх. Као пошљедица тога, 85 породица изјави да напушта православље. Али кад послије мјесец дана дође у то село архиепископ волињски Алек„сије, сви се ти отступници покајаше, дођоше у цркву гдје јавно изјавише да ће и даље остати православни ма шта се с њима догодило.