Братство

У крајевима Холмшчине и Пољесја још је горе. Ту је било више 'од 300 православних цркава. Више од стотине их је силом претворено 7 римокатоличке, преко седамдесет је срушено“) и запаљено, око седамДесет и четири стоје под печатом затворене с полупаним прозорима, те бе у њима птице легу, а само је још дозвољено служити у педесет и четири православне пркве, али ни оне немају никакве државе п правне заштите, нити се имају чиме издржавати, јер им је све одузето. ,

_ Олужбени су разлози затварања правеславних цркава у Пољској ОВО: једне се затварају само што су некада биле римокатоличке илв унигтске (њих је мало), друге стога што су саграђене за. руске управе, тобоже »у славу царева«, треће зато што су — мјесто срушених, попафених, отетих и затворених — подигнуте у најскорије вријме без Дозволе власти; а неке се затварају и руше »јер кваре сав изглед неког краја«.

Из истих узрока ни бољшевици у Совјетској Унији затварају православне пркве.

А евс шта кажу православни из Љубљанске области у својој жалби: »Руше се цркве, као што се то десило у Шаровали, каткад чак и онда кад се у њима налази ов. причешће, што је за Хришћанина највеће свегогрђе«. Ту се даље вели да је у селу Новоселкама црква запечаћена, јер ће се ђушити по наредби сеоског. старјешине. а парохијски стан је запаљен. Док је он горио четири пута су пуцали на свештеника Кресовича управ кад је бјежао из запаљене куће па ипак је он лротјеран из села и мјесец дапа затворен. И у селу Виткову за: паљена је црква, свештеник Константин Јакимчуков је осуђен на 4 мјесеца затвора, црква ће бити порушена. У селу Жабче црква је запечаћена, а послије поливена бензином пи запаљена, али су. је а парохијани некако спасли. По наредби старјешине и та се црква мора срушиити е Лист »Олово« (у 38 бр. из 1988 г) наводи да »православна, гробља. уз порушене цркве поново освештавају католички свештеници уз пратњу полиције«. ; : 6:

Пољске управне власти у Љубљинској војводини настоје да натјерају православне свештенике да не врше литургију и обреде на црквепословенском језику, да проповиједају пољски, а који не послуша, одузима му се државна помоћ. О разним увредама које сви наносе сваком мриликом православном овештенству не треба ни говорити.

Све молбе к жалбе народа и варшавскор митрополита Дионисија маршалу Риду-Омитлом и претеједнику владе Окладовском, као И протест претсједника заграничног руског Св. Синода високопреосвештеног митрополита Аластасија Лиги народа, досад нијесу ништа користиле православној цркви у Пољској, ма да се та држава већ својим уставом обавезала дати свима својим поданицима слободу вјере и богослужења.

Тако се с разлогом јада Лев Љубимов.

Дакле православна црква у римокатоличкој Пољској скоро исто онако страда као у Совјетскј Русији под бољшевицима-безбожницима, јер се у обе те земље сложно дигла хајка против свега што је правог славне и руско, народно. :

Колика разлика у држању тих двију држава и протестантске Финске или Њемачке према православној цркви.

Вјерујући да ће Провиђење намученом православљу скоро одредији бољу судбину, не можемо нарочито због тих немилих појава у Пољској, да не нагласимо ово: то је рђав знак и велик ударац за сблидарност хришћанства баш у доба највеће безбожничке навале против Христа и Његове јеванђеоске науке, а уједно то ствара још већи јаз међу православном и римокатоличком црквом.

#) Шрије неколико година Пољаци су динамитом порушили ветику и велељепну православну Саборну дркву у Варшави.

палили и