Братство

52: == - 3 -

учитеље и просвешштеље народне, ва свештенике и монахе. (00лун, Атос и Охрид бијаху у 10 време жаришта просвете и науке хришћанске 2 чштаво Балканско Полуострво. - _ Бачено семе просвете нашло је плодно земљиште на срп. ској духовној њиви. Бредни делатељи множили су се у народу _који је већ започео да гледа на ствари и прилике самосвесно. ___Али народ без своје писмености и књита не може се осамосталити па је одвисан од оних који су просвећенији и јачи од њега. Мора да исчевне с лаца земље утопивши се у томе јачем господствујућем нарслу. Божија промисао постарала се је за бољу судбу Срба и Балканских Словена. Солунска ораћа. Ћирило и Методије преводили су богослужбене и друге књиге "на српско-словенски језик пошто је ћирило подесио грчку 425 буку за српски јевик додавши нове знакове за гласове којих није било у Крка. 1 ИЕ _ Отварањем словенске ђирилске авбуке и понарођавањем свештенослужења започиње препорођење Словена уошите а српског народа особито, јер је уз просвету добивао и самосвест „ и образац за друштвени и државни сивог ___Старински племенски живот донешен из старе постојбине. почиње да, се преображава. Шлеменски родоначелници, жупани и кнезови, које је византијска царевина примила и призната као вође народа поставивши их артонтима почињу да се по грчком примеру ишчауравају у праве господаре. Византијска држава је била већ почела да опада, јер су је нападали варвар“ ски народи ба истока, Ни некадашња западна Римска империја од кад је дошла под удар германских силника није више била, "пријатељска, према Византији. Вечни Рим научио се да, ваповеда целом свету, па није могао да гледа византијску славу ни. говподетво. Тражио је згодну прилику, да та обори. Отуда су "извирале различите традавице и ваплети за, Византију, које су добро дошле досељеницима од нскада а сада већ просвећеним Словенима и Орбима, да стварају своје државне јединице са јачом или слабијом зависносношћу од византијеког цара. Напослетку је- морала да сазрије мисао о стварању самосталне Српске Државе. Њећ је творац Стеваш Немалљђа велики жоушал Рашке, који је околне мале и велике жупане успео да милом или силом приволи за једну заједницу и независну државу. града се родила и почела да напредује Србија, као највећа независна. област међу срлеким земљама. Пемањипа Орбија је увела Србе у политичку. историју Балканског полуострва и Европе. Стефану Немањи имаде Орпски народ да вечно буде захвалан за постављење темеља српске духовне и материјалне културе. · 5 - Ма __Његов најмлађи син Растко као седамнајестогодишњи младић, пошто је на родитељском двору добио кнежевско ва-