Братство

— 120 —

веровања и мисли зависе од срца. У том смислу он вели: „Какав је ко, такав му је и Бог... (бргисће !п Ргоза, ава и Таћте Хешеп ТУ). А св. Августин говори: „Нико не пориче постојање Бога осим онога ко жели да Бога нема. (5у. Апе. Тетасе 20 1 Лоат).

Безбоштво и атеистичко гледање на свет везано је усто са настраним и тмурним расположењем, води огрубљавању, често и очајању, док вера са религиозним осећањем и мишљењем подиже човека морално и разведрава му душу. Такво сазнање налавимо и код философа. до хришћанскога доба. По Плаону: „Ко се подаје насладама он о земаљским стварима мисли. Ко пак обузет љубављу. за истином настоји да мисли 0 вечним и божанским стварима, тај ће бити бесмртан и досегнуће највећу срећу, јер божанске осећаје у себи гаји и ју својој души носи.“ (Типаецо, 90). Живот без религије значи управо отсуство утехе, то је живот бев циља, смрт без наде. Људи би без религије били мучени вечитом сумњом, а историја људског рода била би нерешена загонетка, питање без одговора. Стога, су питања вере најдубљи проблеми људскога духа, и, како је речено, религија остаје увек најкрупнија тема у повести чоречанества. Морални значај и утицај религије досеже дађе од других социалних чинилаца, и оно зрачење спокојства и мира које ствара у душама људи права религиозност дубље је од свих земаљских радости. Уошште код сваког човека са годинама и искуством религија, добија све више значаја. У старости тело се троши, а дух све јаче осећа пролазност онога што је материјално и тежи Богу, мисли религиозно. У животној беди и невољи, у мучној борби за опстанак и превратима, судбине вера, се многима, показује као вечерња звезда у мраку ноћи. У б0лестима и при часовима смрти, она, је човеку права утеха, и често се тада осети њена раније неслућена моћ. „Два пута сам био код кревета умирућег, вели њемачки мислилац и песник Шилер, и два пута сам видео чудесну моћ религије ! — Видео сам где небеска нада надвладава страхоте уништења и како се у умирућем оку запаљује светло зрака праве радости“ (РЕПозор веће Виеје, ХИ (1) 4). У часовима страдања и патње, као и у борби противу силе, на Бога се највише полаже. Вера је ту први морални чинилац. Стога, Мажуранић пева о староји напаћеној Црној Гори: „Ал нада све, што крш ову кити, Крет је часни, што се над њим виси.“ И обраћајући се мученицима борбе за слободу вели (кроз духовног пастира): „Он је што ве у невољи јачи; Он милостив, што ве небом штити. И људи и народи у критичним моментима и при потресима судбине, као и при свом моралном подизању, највише осете да се њихова права снага налави у прислањању на једно више биће. И уко-

ПИ