Братство

— 174: =

га прикаже немогућим; да му смрт на крсту прикаже само привидном ; чак се усудило да порече и Христово историско постојање, а данас већ никога нема озбиљног ко то хоће да порече.

Црква Христова својих се противника никад није плашила, нити их се она уопште плаши. Она је чуварица светиња и Богом откривених истина, а према овима је смртни човек посве немоћан. Права научна истина не може никад ни бити у опреци са верском, нити једна другу оборити.

Питање смисла живота није само у теорији дивно, чудесно, већ и у пракси. Хришћански смисао живота васпитао је државе и народе. На веома сложеној великој клавијатури људских душа тај је смисао живота испевао свугде најдивније песме, дао највеличанственије химне највећег склада животног. Свака је теорија хладна. и без живота; сваки поглед

на свет само тада вреди, ако може људе да учини бољима,.

племенитијима; оспособио их је да верују и да радосно трпе до краја. учинио их је часнима, чистима, сретнима. Многе и многе је измирио са свима тешкоћама, и недаћама живота, духоБвно подигао и за највећу борбу очеличио.

Да није било хришћанства, од када би једно најсатанскије лудило, рат свих против свих, уништило било свет. ЖКивот би се људски без Христа толико срозао био и поживотињис. да би најдоследније оно било што је песимистичка, филовофија немачка наглашавала : треба цео свет свесном пропагандом спремити на самоубиство у масама, да би се истребио. „Кивот на земљи је одиста врло често веома тежак и мучан. Прави хришћанин ипак не пада у очајање. И кроз најпрње облаке, који се надвијају и збијају над небом његова живота, продиру светли зраци блаженог вечног живота. Не подаје се ни једном пролазном тренутку и не понижава се ни из користољубља, ни због сладострашћа, ни ради ништавне пролазне славе. Херојски врши све своје обавезе у породици, у јавном животу, у служби отаџбини и човечанству и онда, кад га нико не види, нико зато не награђује; када ни од какве кавне не мора да прева.

Дивљења су достојни примери душевне снаге и највеће самопобеде какве су показали апостоли, светитељи, мученици, подвижници и вечно су привлачили. Зар може бити већег самотрегорења од подвижника, који су туђе срамне грехе својевољно на себе примали, трпели за исте јаван презир и прогон, све док сам Вог њихову невиност није открио ; Свагда су били, па и данас стално ничу на добро опробаном плодном вековном тлу душевне величине, и верности до задњег даха, мартири, и то како у јавном тако и у приватном животу. Амо

ан == -