Братство

== [69 ==

срцу он, свештеник, већ давно придружен, где се осећа. срећан и задовољан.

Дакако, када слушаоци осете, са коликом је елементајрном јачином испуњен богоугодан живот проповедников, како је његова душа узбуђека надземаљским животом, гори и пламти, колика, је његова радосна тежња и како он сматра. као своју најсопственију ствар, као свој свети задатак, да духовну светиљчицу својих верника укопча у ову оживљавајућу и спаситељну струју.

Један свештеник, који како у исповедаоници тако и у животу много општи са својим верницима, добија, један дубок увиђај у душу данашњег човека која се хрве, колеба, огторчава, па се кроз то и приближава тајни делотворног проповедања. Ма да Црква од назад 1900 година учи и проповеда, из једног истог складишта, вере", „дЧероз ши Наде, то ми ипак морамо то исто градиво да у извесним размацима времена, отприлике десет до десет тодина, сваки пут друкчије објављивати, са другог неког становишта, у једној другачијој постаБи, у новом осветљењу, у новом саставу. Један на висини савремени свештеник мора потпуно и сасвим да познаје савременог човека. Овога човека, који је до у најдубље дубине љегоге душе препун борбе, сумња, неизвесности, немира, изгубио се за се и за свет. Човека, који стоји у јавном животу, који се све више удаљава од надземаљског мисленор света. Човека, чија душа заправо жуди да се уздигне Вогу, чији живот ипак бива унижен до у земаљско и који је тиме приморан, да свагда у опорој борби бира међу Богом и светом. Овај је човек пренатрпан са тетобним питањима, очајничком несигурности, пипањем и тражењем између проблема, и сумњања мора проповедник да озбиљно схвати, уживи се у духу Хришћанства, да их у себи разради, да ов са њима објашњава и да гледа да нађе одговор на њих са амвона.

Духовник треба да се једном озбиљно удуби мислима у душевни положај модерног човека, који собом доноси тегобан живот из стопе у стопу за једног Хришћанина, који озбиљно узима своје Православље, озбиљно води рачуна о својој вери и њезиним заповедима. Он би могао једном да се добро дубоко затњури у решавање питања са целом својом душом : како се може несавитљива хришћанска наука о моралности приудешавати према захтевима свакидашњет живота,

Иза једне такве проповеди слушаоци ће једва моћи да кажу: „Гле, овај човек не познаје питања ни патње данашње свакидашњице, држи се наспрам потреба наших душа, отуђен“. Једна таква проповед бива савремена, верна животу и загрејана. одушевљеношћу.

Ову савремену нову врсту, ову блискост животу желимо и изискујемо ми за проповеди са амвона, изо којих верници