Братство

==" 155: —

орецавати на њих, него ће обично и природно говорити, Т. ј. пазиће на тачку и запету, неће заборавити правилан нагласак, уметати паузе него ће говорити глатко и клонити се сваког претеривања, избегавати сваки погрешан тон и патос.

И баш кроз то оситурава он себи успех! Ипак је задатак говорника, да, на слушаоце утиче, т. ј. да их убеђује, да их побуђује, придобија, да их потстрекава, на дело и загрева. За ово су потребне, не само на психологији него и на захтевима Цицероновим засноване, три претпоставке: »„Тиђиз гебиз отпез ад позтат зепјепшат ретдаиситиз, аш! досепдо, аш сопсТапдо аш! регтоепдо,« Ако важи, да је „први верпик једног честитог свештеника његова, сопствена, душа“, онда није мање важно, да се најдубље дејство једне добре проповеди мора на самом предавачу запазити. И пошто говорвик у току припреме свој предмет разрађује и истражује пут могућности, да претстави практичне последице свога градива. у своме личном животу и да примети препреке које су његов пут укрштале, добија његова проповед ону топлину, ону искреност, ону убедљиву јачину, која на слушаоце чини тако неизбрисив упечатак и којима њихова душа не може да се одупире. Проповедник који је у својој сопственој души проживео сва ова значајна дешавања и искусио их, која. захватају душу сваког човеке при разматрању овога или онога предмета, такав ће говсрник своје слушаоце лако осведочити, да су истине, што их објављује једна животна, нужност за њих. Јер ове истине дају снагу у борби, утеху у туви и беди. Оне су светлост у тачки, победникова награда.

ЈУ Више психологије на проповедаоници

Ако хоћемо да постигнемо успех на проповедаоници, морамо више да пазимо на законе, искуство и захтеве психолотије у проповеди. Од нашег правог душевног настројења и од тачног просуђивања и поступања наших слушаоца највећма зависи успех проповеди. За катихезу и верску наставу је то признало већ одавно. Само је у проповеди било још нешто задржавања. Нажалост на штету и проповеди и слушаоца.

У настави богословских високих школа влада сасвим разумљиво логика, тачно доследно мишљење и довољно изнашање доказа. Студенти богословља морају да са строгим, добро промишљеним начелима, прилозима и са разловима, разума да доказују, да су сви наши дотмати, сви наши научни ставови и заповеди причвршћени на темељима тврдим кад стена, несумњиве истине.

Сада пак претстоји близу опасност, да ће духовник п са проповедаонице да следује методама својих богословних уџбеника и обасипати своје слушаоце са читавем једним пљуском од појединости једног дослелвог изеоисња доказа.