Братство

== 159. —

То би био један тежак грех па и кров само посматрање уче-

ствовати у томе већ је грех. Итуман неког манастира, који

беше присутан проповеди, приметио је код ових речи: „Богу

хвала, што ја то нисам знао, кад сам проматрао при задњем окладном скакању, јер би ми иначе лежао тежак грех на савести Ј“

Џри састављању и изради наших проповеди, које прекоравају слабости и грешке људи, сетимо се оне приче, у којој су два проповедника за време американског покрета, за ослобођење робова, играли неку улогу. Обадвојица су говорила са подједнаким одушевљењем против ропства. Само док

је старијег народ слушао за изразима поштовања и одобра~

вања, народ је оног млђег изругавао и бацао на њега каменице. Напослетку се потужи тај млађи проповедник: Ја то просто не могу да разумем ! Ми објављујемо пи учимо обадво-

јица једно те исто. Тебе слушају док мене исмевају. Старији на то одговара: Ти говориш својим слушаоцима вазда, ако

усчините то и то, јамачно ће те бити проклети. Ја пак гово-

рим: Моји љубавни пријатељи, ако у будуће ово или оно про“ пустите, јамачно нећете бити проклети. И гледај, ја имадем

притицање, докле се они од тебе клоне ! Превео: Н. Миладиновић. Д-р Тихомир Тот

Спомен Капела Видовданских хероја

на Кошевском гробљу

У недељу 29 октобра, о. Г. одрскане су велике свечаности на нашем Кошевском гробљу. Многобројни народ дошао је да учествује у освећењу Опомен-капеле, у коју је уграђена,

крипта и пренешене кости наших хероја из привремене бе-

тонске тробнице у коју су смештене многобројне кости из Отарог гробља на, Врбањи. Оввећење капеле извршио је Њетово Високопреосвештенство Господин Митрополит Дабробосански Петар уз учешће 12 свешетника, два ђакона и целе Богословије. Одтоварао је хор друштва „Одоге". Иза освећења капеле освећено је 21 По т. Отеве При затовића, претседника црквене отшштине, који је прилогом од 170.000 динара помогао прквену ан ла: подитне капелу.

Г. Прњатовић поклонио је звоно за покој душе свога зета Душана Давидовића, бана Дринске бановине, тђа Јула Прњатовић и тђа Рајка Давидовић по икону — уметничке ра“ дове, т. Михајло Требић, тртовад диван полијелеј и чираке у старом српском стилу.

Капела, кришта, унутрашњост, полијелеј, чираци и др. све је рађено по пројекту г. Александра Дерока.