Братство

= 195 —

његове задужбине, другу приликом освећења цпрквенога звона, и трећу најзначајнију и најсвечанију, у недељу 15 (2) октобра т. г., када је на, најсвечанији начин извршено освећење ове нове и лепе цркве на »Дрквини«.

На ову свечаност велику Неђо је позвао највеће преставнике државне и црквене власти наше, све сроднике, пријатеље и познанике своје, сав народ Бирча поноснога и Подриња питомога. Пред саму свечаност на неколико дана, Неђо се је био забринуо јако. Није се он забринуо како ће се поплатити са неимаром својим, нити се је забринуо, како ће дочекати, и чиме ће угостити госте своје, којим се је надао. Забринуо се је он. шта ће и куда ће са гостима својим, ако буде дан кишовит, јер на »Црквини« никаквога заклона ни склоништа нема, сем његове »пребијеле цркве«. А киша је баш тих дана стално падала и лила,. Зато је био забринут Неђо Цвјетковић. Али и овога пута није га напустила сретна звезда његова, или молитва његова, или свети Ђорђе његов, или, ко зна Можда је и племенита и побожна душа ода његова, која је тих дана морала бити ведра и насмејана, разведрила и насмејала уплакано небо над »Црквином«, које се је у недељу 15 (2) октобра, тако лепо разведрило и насмејало, и донело нам један од најлешших јесенских дана. Тога дана около новоподигнуте цркве иа »Црквини«, искупио се је многобројан народ. У присуству Краљева изасланика изасланика Господина Бана, претставника надионалних, културних и просветних удружења наших, надлежни – архијереј, Његово _ Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Нектарије, уз асистенцију десет свештеника, обавио је свечани чин освећења ове нове цркве, задужбине Неђе Цвјетковића. Црква, нова, лепа, бела ко груда снега, као лепа, бела лађа да. се је спустила с неба на земљу и усидрила се на »Црквини«, да овај велики народ прими у себе и сачува га од потопа греховнога. У дркви све ново, лепо, Тек набављено, и тек освећено, све мирише на свету водицу, тамјан и јесенски босиљак. Нарочито упада у очи леп иконостас, дуборез од ораховине са лагера Неђе Цвјетковића. Иконостас је уметничко дело сељака-самоука Пека Пилиндавића из Кнежине,

После свечанога освећења цркве, задужбинар је приредио свечан банкет за преко двеста званица, на коме је пало више здравица, у којима је изражавана захвалност задужбинару на племенитом и богоугодном делу његовоме.

А затим је настало народно весеље. Около цркве народ се весели и пева, више цркве прангија пали и грми, са цркве звоно звони и бруји, на цркви застава лепрша и вије — и све то, као да се слева у једну хармонију, у један акорд, који као да пева и говори:

Радуј се Обро Цвјетковићу, син ти је жељу испунио; радуј се Неђо Цвјетковићу, очеву си жељу испунио; радујте се и веселите се» јер је велика плата ваша на небесима.

Прота Јанко Брежанчић

Хроника

СОВЈЕТСКА РУСИЈА. — »Беаоожинк« јавља, да су у Москви о овогодишњем Васкрсу у црквама запазили посматрачи, да су на јутрењи присуствовали не само непартијски слрасли људи већ и комсомолти, пионири а исто тако и многобројга школска дјеца. У самој је Москви ово годишњи Васкрс поново открио велики Срој активно верујућих Хришћана не мање од 400 хиљада душа; не мало таквих верника је откривено у средини московске радничке насеобине.