Братство

=== 198) =

над целим монаштвом. Духовна, административна и економска брига над монаштвом била би у рукама једног човека. Овим планом постигла би се једнообразност монашког васпитања и живота у једној земљи и сваки би се монах поставио на одређено место у цпркв. делатности. — М.Ћ.

ФРАНЦУСКА. — Митрополит Евлогије осветио је на дан Покрова Пресв. Богородице храм Успенија у С. Женевјев-де-Буа. —-_ Овај храм рекао је митрополит Евлогије, — јест један од најбољих споменика руске емиграције, који је она створила својим прилозима. Овај је храм символ руског Православља на француском тлу.

АНГЛИКАНСКА ЦРКВА. Појачање религијског васпитања у Енглеској. — »Пантенос« јавља, да црквени и просветни а већим делом п политички кругови у Енглеској озбиљно се занимају са изучавањем веронауке на државним школама. Упркос предузетим мерама од назад три тодине од Просветног комитета за ширење и успешније изучавање верске науке у школама, данас се те мере сматрају као недовољне за морално образовање подмладка, што се може постигнути само путем њеног потпуног верског образовања. Зато су улагане нове бриге, предлагани нови начини, давана нова разсветљавања, проучавале се нове мере за постизање тога циљ, што се сматрало као стално успешније за морално унапређење и величину енглеског народа. Народ, као што је енглески. с таквом материјалном снагом и Олагостањем, са тако високом културом, сматра као неопходан религиозни факор за изграђивање и формирање карактера омладине.

Белешке

ОТВОРЕЊЕ НОВИХ ПРОСТОРИЈА СЕКЦИЈЕ НАШЕГ ДРУШТВА У САРАЈЕВУ. — 5 новембра о. г. у 11 сати обављено је освећење и отворење просторија Омладине Братства св. Саве. Повереник Главног одбора г Жарко Поповић, свештеник, секретар Црквеног суда, обавио је освеће“ ње и одржао говор. На освећењу одговарао је хор богослова. После говора брата Вељка Маљукановића отпевао је богословски хор химну Ов. Сави.

+ ЕПИСКОП ЗЛЕТОВСКО-СТРУМИЧКИ Д-р СИМЕОН ПОПОВИЋ, добротвор нашег друштва, преминуо је 22 октобра о. г. у Штипу. Покојни др. Симеон, епископ злетовско-струмички, родио се 20 априла 1874 године у селу Лијешћу, у Босни, у чувеној породици Поповића, која је дала нашој цркви велики број свештеника. По свршетку основне школе у Дервенти и гимназије у Срем. Карловцима, свршио је богословски факултет у Черновицама 1901 год. Као професор гимназије и Богословије у Рељеву одликовао се одличном педагошком спремом. Урс ђивао је званични лист »Источник«. Бавио се књижевношћу и написао поред стручних чланака поему Отаци син. За време рата прогоњен је и провео у тамницама око две године, а затим је отишао у забачено село Уништа, где је провео као парох.

После ослобођења др. Симеон живи у Београду, где ради као виши чиновник Министарства вера, а затим је биран за ректора Призренске богословије, где је организовао одличан колегиј.

Св. Архијерејски сабор бира га за епископа злетовско-струмичког. Год. 1938 постављен је за претседника Великог црквеног суда у Београду, коју је дужност вршио као епископ штипски. Канонске визитације пок. дра Симеона по епархији злетовско-струмичкој у врло тешким при“

НЕ