Братство

Год. ХМ (арајево, октобар-новембар 1939 Број 10-1

Шта је смисао нашег живота

(По страном извору)

У старо доба постојала је чудна бајка, Тивејска сфинга, сваког би заустављала и запитала га: „реци ко је то биће, које јутром иде на четири ноге, у подне на две, а увече на три 2“ Ако ко на ово питање није знао одговорити, тог би сфинга та раскинула. Али царевић Едип он је ту загонетку рептио : то биће је човек. Као нејако дете човек иде на чотијри ноге, кад одрасте на две, кад остари на, три, јер се поштапа. Овако би се запитао : дали је ова стара мисирска, бајка, тек једна шаљива загонетка, или она има свога дубљег смисла, 2 Вероватно је да је њен дубљи смисао био: људи себе не познају, не знају зашто заправо живе, не знају смисао људског живота, па не заслужују ни да живе.

Кад погледамо овај земаљски живот, ми видимо људе како јуре по земљи, које би сфинга могла ла раскине, јер не познају саме себе, живе али не знају зашто, за све друго разбирају, само не за то: шта су они у истини и зашто су управо овде на. земљи #

Додуше, живот нам се стално и све више префињује, он је све сложенији, богатији, у сталном је развоју да му краја догледати не можеш. Не да се казати шта људи све не уче; шта све не покушавају; шта не измишљају, не пишу, не