Братство

= 206 =—

"Србине, чувај своју прађедовску вјеру. Вјера ће те сачувати, као што те је и досад сачувала.

6 Божијим благословом ! На, дан Сабора, П. н. х. 8.

11 (24) септембра 1939 _ _ у манастиру Тавни Владика Зворничко-тузлански

Д-р Нектарије Круљ

Религиозне теме Достојевскога

У стваралаштву Достојевског постоји јединство. Једне те исте теме узбуђивале су њега и заокупљавале његов интерес кров цели његов живот... Достојевски је сматрао себе и називао реалистом — „реалистом у вишем смислу те ријечи“. Нетачно га називају психологом. Исто тако није исправно објашњавати његово стваралаштво његовим душевним искуством и његовим проживљавањима. Достојевски је описивао и претстављао не душевну него духовну реалност. Он је претстављао прву реалност човечјег духа, његове хтоничке дубине, у којима се Бог бори са ђаволом, у којима се решава, судбина човечанства. Тако исто, нетачно је говорити. да је Достојевски објектовао и ваплотио у својим стваралачким ликовима своја проживљавања, своје идеје. Достојевског, истина, никада нису потпуно освајале његове оритиналне мисли. Истина, он је био у својој младости „машталац“. Али ипак он је ову саблазан „маштања врло рано стваралачки победио у самом себи. Његова душа отво"рала се свим утисцима живота. Достојевски је био до 6олести опсерватор. ЈШета је узбуђивало све што се дешавало около. Он је више страдао ради радозналости него ради непажње према животу. То није било обично интересовање, него метафизичка радозналост.

Достојевски је био посматрач а не визионар... И њему је било дато да види тајанствене прве основе емпиричких дотађаја... Он је видео оно о чему је приповедао — он је описивао оно што је видео... У томе је основ његовог реа“ ливма... ЈЊегово стваралаштво није тумачење него претстављање човечје судбине... Врло се рано открила Достојевском затонетна антиномија човечанске слободе. О једне стране он је видео цео смисао човечјег живота у слободи и притом у њезиној воденој слободи, у стваралачком самоизбору и самоопределењу. Нико се не може остварити друкчије него кроз: одлучност воље и избор. Стога је Достојевски заштићавао не само сопствени лик човека него и његову вољу. Омире-