Братство

= 291 ==

ПОМОЋ СИРОТИЊИ. — На молбу нашег Главног одбора послали су многи наши пријатељи своје прилоге за сиротињу. Имена прилагача, објавићемо у нашем листу.

т ПРОТОЈЕРЕЈ КОСТА ПОПОВИЋ, парох штрбачки, Добро тв нашет друпштва и претседник нашег Месног одбора, упокојио се у Господу 11 децембра. о, г. у Штрпцима. Омрћу проте Косте нестане из редова, наших радника једног од главних иницијатора сваке племените акције у нашем народу. Познавала, га, је цела Босна ради његовог мушког става у свим одлучним тренуцима и ради његовог јуначког државања за време страдања нашег народа. Покојни Коста (Константин) син је чувеног свештеника Захарија и Вукосаве рођ. Медовић. Рођен. је 16 маја 1871 год. У Бијелом Брду срез вишеградски. Рукоположен је за свештаника 17 авгу"ста 1897 год. Пре ступања у свештенички чин, по свршетку Богословије у Рељеву вршио је дужност учитеља Народне основне школе од 25 фебруара 1891 до 28 августа, 1898. Године 1897-8 вршио је и парохијску и учитељску дужност. Спочетка, је служио као учитељ у Црњељеву а од год. 1893 у Штрпцима. Од године 1914 до 1918 био је прогоњен као таод и интарнирац у Араду и Бихаћу. Године 1917 и 1918 у интернацији послуживао је парохије у Језеру и Јајцу. Као свештеник био је увек исправан у раду, одличан проповедник и пастир, оцењиван увек као пајбољи. Оснивач је прве српске земљорадничке задруге, читаонице и Месног одбора нашег друштва.

Нека је вечан помен пок. проти Кости.

7 РАДОВАН САВИЋ, парох биљешевски (Лашва) упокојио се у Господу 8 децембра о.г. у 7 часова, примивши св. тајне исповеди и причести. Покојни отад Радован рођен је 1897 године у Сарајеву, где је по«сле свршених шест разреда гимназије ступио у сарајевску богословију. да свештеника, је рукоположен 1920 године. Отад па све до дана своје смрти вршио је најсавесније своје свештеничке дужности. Проповдао је братску слоту и љубав, Стога су га поштовали и заволели и припадници других вера.

Пок. Радован спада у редове оних свештеника који су и на парохији надопуњавали своје образовање добром лектиром. Највећи део свога, слободног времена провео је у Соколском друштву, где је радио као ак тиван соколски радник. Спровод, који је обављен уз учешће многобројног народа Травника и околине без разлике вере, показао је, колико је цењен његов рад на братској слози и јединству.

Нека је вечан помен овом добром и ретком пастиру.

+ СИМША ЕРАНОВИЋ, супруга нашег повереника, протојереја Ри“сте Ерановића, упокојила се у Господу 10 децембра о. г. после дуге и тешке болести. Покојница је са својим супругом и децом претрпела за време рата велика искушења и муке, подносећи их храбро. Нека је вечан помен овој честитој домаћици.

+ ДРАГИША ЛАПЧЕВИЋ, вођ ситносељачке и малограђанске Србије, велики поборник и народни трибун, који је кроз деценије деловао у народу, пропагирајући социализам али не рушећи народне традиције, умро је недавно у своме скромном стану у Београду. Пок. Драгиша био је родом из Ужичке Пожеге. (0 почетка се бавио књижарством. Као, социалиста интересовао се за верске проблеме, ценећи заслуге српске цркве за народ. Од назад четрнаест година био је сталан претплатних на“ шет листа ценећи његов правац. Вечан му помен у српском народу.

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У ВИСОКОМ. — Наш Месни одбор у Високом приредио је 17 (4) децембра о. г. Духовну академију, на, којој су