Братство

-_ О __

Док се Руси боре на Куликовом пољу, на Балкан надиру Турци. Кроз девет година после Куликова кнез Лазар овај, тако рећи српски Димитрије Донски, позива, војнике из Мораве, Старог Влаха, Подриња, Браничева, Кучева и друтих места на бој за крст часни и слободу златну. Силе су биле неједнаке. Против свакот Србина се борила, два до тра Турчина. И пропало је царство српско. Као и у Русији у ХШ веку, зауставио се сјајни развој средњевековне српске културе са таквим тековинама, као, на пример, фреске на прквеним зидовима, чијем се широком импресионизму диве сет зналци, и које су чак утицале на талијанску уметност уочи тако зване Ренесансе. Али Срби нису клонули. То се Биди из тога да за њих Видовдан није постао даном туж-

Кивст Мен, Савине у коме се чува рука џарице Јелене Донесена из манастира Тврдоша

(Фото Лафорест, Херцег Нови)

них успомена, него даном чврсте вере у коначни васкре. У ондашњој Русији овај неуспех у борби на заједничком фронту против најезде са истока изазвао је дубоку жалост и симПатију према, оној браћи која „погибоше и отечество своје изгубише, и земљу и господарство изгубише и скитају се по туђим странама, много плача и слез достојно, укорјајеми, поношајеми и оплевајеми“. Али Руси нису могли да прискоче Орбима у помоћ, јер поред својег успеха на. Куликовом пољу они се још сами нису отарасили туђег ига. Тек касније у средини ХУП столећа руски цар Алексије Михајловић на „Ускро дао је балканским хришћанима свечану изјаву да. се