Братство

~ 15

и сваки дотицај ње грехом. Црква је баш против њих водила најодлучнију и дугу борбу. Хришћанство не сматра живот овај муком, тело живом раном, свет овај сметиштем, а Бога извором бесних громова. Хришћанство верује да ће људско тело једном ускреснути из праха и вечно живети. Али хришћанство нам налаже да, не тражимо радости тамо где је нема: никако не по цену вређања, моралног поретка у свету. И хришћанство признаје срећу овде на земљи, јер је Бог наш, Бог утехе и радости. Дејство ове радости није само то да за "само трен један заборавимо свакодневне борбе и тегобе, већ је радост наша сладак починак на мајчину срцу највеће „љубави. Најсавршенији остварилац хришћанског идеала, Ап Павле, кличе из истог шочинка, пун сам утехе, препун радости поред свих невоља наших. (2 Кор. 7, 4). И хришћани хоће да се радују и да уживају, али не у опоју опијумом, кокајином и етером. не у опоју алкохолом.

Оствалд, аутор »МошеНзеће Зоптасзргефеоће«, чувени путујући хемичар-проповедник, налазио је узрок, да се мноти држе личне бесмртности, у учењу цркве, као и у јачој осетљивости извесних људи. Џо њему црква буди страх У „људи наградом и казном на оном свету, да би над њима владала. За тим; по њему, то чини и нада на поновни са«танак ба умрлим милима и драгима. Кроз све то, пак, 40век, по њему, постаје неупотребљивији за задатке и циљеве садањег живота. Али баш зато што се црква чврсто држи вере у бесмртност, што жели блаженство вечнога живота, баш тим све више подстиче да људи овде на земљи испуне све своје дужности; тим баш подвлачи вредност земаљског живота, брани је, подиже је и обезбеђује: Колико њих силазе у троб а да ништа још нису сазнали о свету! Колико њих пре што су могли и почети духовно да се усавршавају! Колико њих су целог века видели око себе саму победу зла! Када за све те на другом свету не би постојало једно праведно изравнање, цео живот би био бесциљан и бесмислен. Али када добро знамо колики склад, колики смисао и колика целисходност зрачи из саме неразумне природе, зар би тада могао и смео да буде баш за сами духовни људски живот закон потпуна бесциљност #

До краја доследно проведен прави хришћански живот да не значи презир земаљског живота и кукавички узмак испред све тежине задатака који човека чекају, најјачи доказ пружа, историја самоубистава. Цео средњи век, пун вере, пун хришћанског погледа на живот, једра има спомена о самоубиствима. Али тим страшнију слику самоубистава, пружа незнабоштво које хришћанство још није познало. као и ново паганство које за Христа неће да зна, а које данас тамани права зараза самоубистава.

Један новији бранилац самоубистава Нште чак назире тлас Бота да људи напусте овај живот. Али од овога сва-

пр Е