Братство

= [5 —

Беседа Преосвећеног Епископа жичког Господина Д-ра НИКОЛАЈА

после прве вечерње у новоосвећеном храму Св. Преображеља у Новом Сарајеву

Духом Божјим осветисмо овај храм, да би се осветиле душе наше.

Посветисмо га Преображењу Господњем, да би се душе наше преображавале из светлости у светлост гледајући у преображено лице Исусово.

Утврдисмо га молитвом, да би се и душе наше утврлиле у свакој добродетељи.

Окадисмо та тамјаном и измирном, да би и душе наше биле благоухане од животворнот мириса небесних сила.

Осветисмо га свећама, и кандилима, да би и душе наше биле осветљене ботојављеним истинама.

Испунисмо га песмом и пјенијем, да би и храм душа налших вазда био испуњен песмом Створитељу неба и земље.

Везвасмо земљу са небом, да би и душе наше непрестано држале везу са невидљивом, вечном отаџбином, у коју ће се уселити по разлучењу од тела.

И сад га, предајемо вама, који право славите Бога и који се збот тота називате православним у своме Новом Сарајеву.

Нека, би свевидећи Бог благословио све оне који својом жртвом или својим трудом или својим молитвама и добрим жељама допренеше да се ова црква сагради.

Један храм више у овоме граду, једна песма Богу више. На, радост анђелима и људима.

Помисли ли неко: што ће нам толике цркве, зар их немамо доста, у Сарајеву ; нека се сети, да је ипак далеко више кафана, и забавишта, него цркава. Ако здрав и обесан иксан не види потребу у цркви и молитви, ту потребу осећа свако тужно срце, свака брижна душа, свако болесно тело. А таквих је врло много, и у такве ће се морати убројати кад тад и сви здрави, насмејани и обесни. У старо време било је мното више цркава и по градовима и по селима. Не само то, нето и свака, српска кућа имала је једно оделење као домаћу богомољу, испуњену иконама, кандилима и крстовима.О бра-