Братство
= 5)
од увек био носилац и једног опште човечанског идеала живећи и борећи се за крст часни и слободу златну.
Ја верујем да је и овај Савет створен у вези и у духу наших старих косовских тевала и идеала. Није дакле он не"што случајно нити нешто скрпљено, него тај Савет почива. на једној историјској моћној бази српског идеализма и практичног смисла. Тако га ја схватам, као таквог поздрављам и као таквог блатосиљам.
Краљев Рођендан 1940 год. у Сарајеву Епископ Николај
Непознавање или нетачно изношење историских чињеница о руској православној цркви
Велечасни др. фра Боле М. Радоњић у „Новој ревији“ (посл. свеска 3 и 4) ва 1940 Гг. у своме чланку: „Видљива глава, источне цркве — говори о цезарепатизму који је вла дао у Руској цркви и који уошште, по његовом мишљењу, влада и у другим аутокефалним православним црквама, где све признају своје краљеве поглаварима властите цркве. Дакле, и православне цркве, осим невидљиве главе Христа, имају видљиве главе у особама разних аутократа, царева, краљева, претседника и других народних поглавица.
Као доказ да је његово тврђење тачно г. др. фра Радоњић каже да „су руски цареви били цивилне и црквене поглавице; да су се литургичне књиге једино царевом дозволом могле издавати и да се у свима спомињу имена, целе породице царева“.
Руски цареви су били заиста апсолутни господари све до 1905 год. када је уведена конституциона монархија у Русији. Државна дума са слободно изабраним народним посланицима, доносила је законе, које је цар потврђивао својим указом.
Као што је постојала тесна, сарадња између пара и народа преко Думе, када су били у питању ти или други интереси државни или народни, тако је исто постајала л блиска сарадња између цара и Руске православно цркве лреко св. Синода у коме се налазио царски министар — „оберпрокурор , који је обарештавао дара о верским и другим потребама, православне Руске цркве пи штитио у министарском савету њене интересе. Али се никада Руски цар није сматрао „лотлаваром цркве“, него само „блатоверним и христољубивим государем“. коме је Господ, поред њетових од-
а