Братство

== 1209) =

товорних и тешких дужности поверио и бригу очувању цркве од многобројних спољних и унутрашњих непријатеља јеретика, као ономе „који има и мач да као Божји слуга казни онога који зло чини" (Римљ. ХШ, 4).

Ако бацимо поглед на историју Руске цркве за протеклих хиљаду година видећемо да Она никада није тежила, као што је у том периоду стално чинила западна, Римска црк“ ва, да добије световну власт у своје руке. Али није дозвољавала ни да буде оруђе у рукама државе, када су у питању били нарочито верско-морални интереси. Иако је Руска прква, бринући се стално о спасењу душе руског народа, позивала народ да тежи царству небеском, које је вечво, а земаљско је „замалена , ипак није занемаривала и земаљске потребе и брите народа, помажући га не само савезима и поукама него и својим материјалним средствима. 'елећи да у мирно доба цео живот руског народа и у породици п у друштву и у држави буде заснован на начелима Христова Јеванђеља, Руска православна црква у тешке и критичне дане Руске историје, у моментима грозне опасности која, је претила национално-државном животу Рускот народа, муки и отворено је подизала свој глас, пун ауторитета, позивајући и руске пареве и руски народ да изврше своје дуж ности према Отаџбини. Такав је био рад Руске пркве — у време ослобођења, Руске земље од татарског ропства, када, се пстакао нарочито архиепископ Ростовски Васијан (1430 г.), који је позивао великот кнеза московског Ивана трећег Васиљевича да храбро и без страха поведе борбу за, ослобођење Руске земље од срамног и тешког татарског ропства. То исто су радили у ХУ| веку савременици цара Ивана Гровнот Митрополит Макарије (1542—15638 г. — сарадник цара у првом периоду његове славне владавине и митрополиту Фи-. лип (1566—1568 г.) који је отворено устао против цара, када, је била, уведена, у Русији по злу чувена, „опричнина“, слична, бољшевичкој „Чеки“ сада у Советској Русији.

У тешко доба безвлашћа у Русији (1604—1613 г.), када је пела, земља, била, обузета грађанским ратом и када су Пољаци претили својом инвазијом Руској држави — московски патријарх Гермотен (1606—1612) је позивао народ да се бори против непријатеља, Руске пркве и православне вере. И као мученик је погинуо у Москви у Чудовом манастиру 17 фебруара 1612 год. — за осам месеци до ослобођења Москве од Пољака, који су већ у Москви успели да наметну Руском православном народу свога краљевића, Владислава, католика, ло вери, за цара.

Када је прошло „емутно“ доба у Русији, на престо је ступио нови цар Михаил Федорович Романов, а његов отац чувени патријарх Филарет (1613—1633) био је тада не само потлавар Руске цркве него се и заједно са својим сином зва-