Братство

== 162. =

ља Руске цркве и земље, а никада није то учинио сам по својој вољи, нити је то могао да учини, о чему се може уверити сваки ко жели да завири у историју Руске цркве макар и делимично само.

Према. томе је апсурдно тврђење т. фра Радоњића. „да је цар Александар П канонизирао митрополита, (2) Тихона“. А још је апсудније тврђење да је „Катарина П канонизирала једног безбожника — Волтера.“ Нека т. Радоњић изволи поуледати православни руски календар са именима свију руских светитеља — па ће се уверити да је био погрешно обавештен о ономе, што не постоји ни у Руској ни у некој друтој православној цркви.

Уошште се добија утисак. да су чињенице или из недовољнот познавања или из других неких побуда потџуно потрешно приказане.

Протојереј Борис К. Селивановски,

професор

Пабирци из старих сарајевских српских тефтера

Скупљачи добровољних прилога за Струмицу и Острово

Јуна 1871 дошао је у Сарајево неки Софоније из Струмице, који се издавао за Бугарина, и донесавши собом сведочанство отуда, да је погорело сво село и дветри цркве, одо' бри му ов скупљање прилога у цркви, што му је донело за. 8 дуката у ситНИНиИ.

Јула је дошао из Острова (Острво) грчки калуђер, који је говорио само грчки и просио је за цркву Богоматере приказујући икону њену. Није хтео да прима прилоге, од оних, који су му давали у руку, него је молио да он пође по дућанима и да му ко хоће упише у књигу. Општина је била рада да га отпреми само једним дискосом оглашеним а он је молио да пође од дућана до дућана. Тако је сабрао 1910 гроша и 60 дуката. То му је и општина посведочила, својим потписом од Турака, који нису хтели потписивати, него му дали у руке.

Ухапшени Херцеговци пуштени да проведу Божић ван апса.

Херцеговци : архимандрит Серафим Перовић и брат му Јово, који је био учитељ у Мостару и јеромонах Леонтије: (Леонтије Радуловић за време аустријске окупације био је митрополит у Мостару, а наследио та је Серафим Перовић), који је био ефимер мостарски, а с њима и Гавро Вучковић, који су од пре тодине“) доведени били у апсу и били у апсу

») Ово је било уписано у тефтер тек 8 фебруара 1871.