Братство
= 170 —
вили да су све то лажи, што неке њемачке и злогласни Српски народ“) износе и кличу митрополиту Сави: „Слава“, што тако брани српско име и српску цркву и из ричу му своју највећу љубав. — На ову изјаву потнисаше се четрдесет два, најодличнија грађана.
15 септембра 1885 добио је митрополит Сава и опет епистолију од вселенскот патријарха Јоакима ЈУ, писану у Цариграду 10 сертембра 1885. У истој је вселенски патријарх известио митрополита, Саву, да је у договору 64 са високом владом Његовог Величанства Франца Јосифа 1 узео у признање и уважио његову оставку.
16 септембра. 1885 је митрополит Сава, извијестио о овој епистолији општину сарајевску. — Глас, да је оставка митрополита уважена, јако је узбунио народ и 18 септембра, 1885 год. скупио се народ у сједницу. — У овој сједници саставише телеграм на Његово Величанство цара, Франц-Јосифа 1 и замолише га, да митрополита, Саву опет поврати на столицу дабробосанску. На телеграм потписаше се двадесет и четири најугледнија грађана.
02 септембра 1885 служио је митрополит Сава опроштајну службу, на тој служби било је у СОветоархантелској пркви свијета дупком пуно; при крају прочита, се оставка митрополита Саве а и сам је митрополит проговорио неколико ријечи, којима је молио да му сваки опрости, ако је икад кога, увриједио — јер и он свима опрашта — и ако проонда, име запишу у читуље. — Народ је јецао од плача.
Одлазак митрополита Саве из Сарајева и одговор цара ФранцЈосифа ! Сарајлијама
21 октобра, 1885 био је најжалоснији дан за Орбе у Босни, јер нас тога дана остави наш љубљени митрополит Сава. Истота дана ујутру врло рано, у два сата послије поноћи, држана су у Архантелској цркви „бденија“ за сретна пута митрополит Сави. Црква је била дупком пуна; сав је народ плакао и испратио свог љубљеног митрополита. Саву до на жељезничку станицу. — Ту је био и руски конзул. — Митрополит Сава отпутовао је у Царитрад а одатле оде у Свету Гору а ив Свете Горе, куда, га промисао Вишњег буде сдредио.
1) Сарајевски лист био је званичан орган аустроугарске владе у Босни.
2 2) Српски народ био је лист злогласног Јоте Грујића, који је био у служби бечке и пештанске владе а у исто време м орган нанменованог карловачког митрополита-патријарха, Германа Анђелића,. Он је наименован за патријарха иако је у српском народно-црквеном сабору добио само 11 од 64 гласа. — Српски народ излазио је у Новом Саду а Срби су га звали Турски народ.