Братство

== 11 =

94 октобра, 1885 позвани бише она двадесет и четири трађана, који су се били потписали на телеграму цару и одтоворено им је: да је и Његово Величанство цар Франц Јосиф [1 уважио оставку митрополита, Саве.

Српско-бугарски рат

Мјесеца, октобра, 1885 дође до спора, између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске и најпослије до тога, да. је српски краљ Милан | објавио рат бугарском кнезу Александру 2 новембра, 1885.

4 новембра дође српска војска на два сата под бугарску престоницу Софију а бугарска војска дође до Зајечара у српску земљу.

5 новембра. потиснута је српска војска за, пет километара испред Софије.

6 новембра, српска, војска, заробила, 2400 Бугара и отела осам топова.

Каквијех ће пошљедица имати овај рат не зна се а и немогуће је још знати, какав ће му бити свршетак (што онда љетописац још није знао, сазнао је послије: да се рат свршио незгодно по Србију).

ИСПРАВКА ШТАМПАРСКИХ ПОГРЕШАКА

У бр. 7-8 Братства за, 1940 тод. поткрале су неке штампарске потрешке у чланку »Пабирци из старих сарајевских српских тефтера« и то:

На стр. 136 у 13 реду одоздо стоји: Кремен а треба НКреман; на стр. 137 у 6 реду одоздо стоји: звона 1000 форинти а треба да стоји: звоно 1000 форинти; у 3 реду одовто стоји: Трци а треба: Турци; на стр. 138 у 17 реду одоздо стоји: од општинара Јово Шундић а треба: сд спанчара Јово Шундић; на стр. 189 у 15 реду одозго стоји: од 5 рубљи а треба: т. ј. 5 рубљи; на истој страни у 15 реду одоздо стоји: донео а, треба: понео (собом руку св. Текле); на стр. 140 у 3 реду одоздо стоји: Арсић-Коблинић, а треба: Арсић Коплинић; у 4 реду одозго стоји: »ово, и треба: Ђоко, у 5 реду одозго стоји: Илић-Перлета, а треба Илић-Керлета; испред имена клисаре из 1880/81 тодине на стр. 140 изостала су имена клисара за 1879/80 тодину: Михаило Ћуковић, Видак Х. Авакумовић, Милош Зеленовић и Јован Ђаковић; на стр. 141 у 10 реду одозго стоји: јалане, треба: јолана, а у 12 реду одозто стоји: жут канфељ, 2 треба да стоји: жут конфељ.

ИЗ НАШЕ ШТАМПЕ: Наука и религија

Вера, је институција, највећег социјалног значаја и важан фактор за цивилизацију једнога, народа. Вера, је основни чинилац у индивидуалном васпитању и напретку, који је везан за то васпитање. Осим тога, вера има, значајан удео у друштвеном напретку (техника, политика, и др.. Научни и философски значај религије према овоме јасни су свакоме. У вери још играју важну улогу друштвено наслеђе и вековне варијације у појавима моралним и духовним и по томе