Братство

= 112 ==

вера. челичи народ у борби за опстанак а својим моралним дејством доприноси путем селекције друштвеном усавршавању и са тим надживљују потоњег. Ове су ово фактори, са којима оперише биолошки трансформизам и по томе постоји присна веза, религије са науком.

Али постоји тесна, веза наше вере и са нашим песихичким надионалним карактером. Тако је наш народ, у току

многих покољења, кроз векове, а под утицајем одабирања

(селекције) створио свој расни карактер. Наш расни карактер, пеихички и етички, већином је под знаком Светосавља, које се све јаче истиче и све боље схвата, у колико се наша расна заједница налази у тежим животним приликама. СОветосавље, је код нас постало првокласна друштвена институција и један од најмоћнијих фактора наше цивилизадије, јер је генетички схваћено-као народна духовна психологија, која се уплела у све његове животне манифестације. Целокупна наша историја то потврђује, од косовских јунака. и манастирских ђака који су гинули за веру, за крст часни и слободу златну, па, до сјајних подвита читаве плејаде јунака у садашњој одбрани отаџбине. Кроз векове се дакле провлачи као расни карактер: љубав према вери, оданост према отаџбини, поштовање прошшости и старијих, предака и родитеља, породице. Наш психички национализам дакле је једно од најлешших и најснажнијих обележја наше расе и он се развио под утицајем једне природне селекције, кроз више векова. Радити сада против таквог национализма, који је у тако тесној вези са СОветосављем, значи радити против природних закона, против којих је људска моћ ништавна.

Зато сматрам скорашње покушаје припремања земљишта за преживели марксизам и ва груби материјализам у једној тако природно и историјско националној и идеолошкој средини, као што је наша, као прве знаке декаденције и као бледе покушаје за промену тока еволуције, као припрему за уништење већ уравнотежене друштвене солидарности. По неки немили покушаји, који се у последње време појављују и којих је резултат безумно ниподаштавање народних светиња и породице, нерационална безбожност, појава слободне љубави и друго показују пад савести и корупцију духа једног дела. заблуделе или дегенерисане омладине и њених вођа дематога, који се очито огледају у општој неспреми и површности, грубом материјаливму, бескарактеркости и др.

Срећом, из биологије знамо, да се једном започети ток природе никад не прекида, па се надамо, да ће и овога пута, победити национални фактори у оквиру ове природне селекције. Живојин Ђорђевић,

(„Правда бр. 12914 од 18 Х 1940) _ професор Универзитета,