Братство

— 118 —

Хроника

САСТАНАК У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋУ. — Сви честити и свезосавској традицији одани синови овога народа очекивали су и Богу се молили, да се прилике у нашој Цркви нормализују и да се односи ускладе. Верује се, не без разлога, да је у данашње бурно време потребна јединствена и снажна Српска православна црква не само нареду српском већ целој нашој државној заједници па и целом Православљу. Отуда, када се год за последњих две године наговештавало да ће доћи до мира и слоге, честити и исправни радовали су се а мрачни випријатељи, не само Цркве него овога народа, показивали су на свој вачин своје негодовање. Када то знамо онда свакако. састанак у Каленићу, задужбини Стевана Високог и Љубостињи, задужбини- Стеванове мајке Царице Милице, значи један важан датум у данашње дане. Шта, је тсворено и како су се разговори кретали, као и шта је решено, ми незнамо нити можемо објавити оно што знамб, из сасвим појмљивих разлота. Но сви очекујемо сјајна дела, која ће. изаћи из тих сусрета и разговора. Српски архипастири овим чином уздигли су себе на огромну узвишицу. И сада су сее очи и пријатеља и непријатеља уперене у њих. Све наде чистих срца положене су у њихову мудрост и одлучност. Тешко њима ако наде не справдају а још теже народу овом ако се и овога пута разочара у својим првосвештеницима и падне у очајање. Но ми се надамо да ће и они у пуној мери показати голотињу, чистоћу и змијску мудрост, па зато очекујемо мирно дела скора.

Рекосмо, да незнамо шта, је говорено и разговарано, али сада можемо објавити онај запис, који је уписан у књигу манастира Каленића, пре него што су учесници савили својеручне потписе, Један од учесника дао нам је овај напис ;

Приликом историјског састанка у манастиру Каленићу, послије васпостављене слоте и сарадње, учесници овог крупног догађаја потписали. су манастирску књигу. Пре тих потписа од учесника. написао је у бњигу ове речи:

»Поучени, намучени и озарени свима облицима ботатот искуства. којим је Господ обдарио цркву Светосавску и народ Српски у току њиховог чудног и многовековног битисања, данас се, први пут псле тешке конкордартске борбе и свих њихових славних и жалосних последица, у светој Каленићској обитељи милошћу Божјом и гостопримством. архимандрита Никона Лазаревића, састадоше потписани архипастири Српске православне цркве. Па после најотворенијих и најискренијих разтовора васпоставише мир, братску слогу и сарадњу у нашем страшном рремену, руковођени духом Христове љубави и високом свешћу о својој одговорности, после три године бола и муке, раздора и неслоте, целиваше друг друга, своје братство обновише, у уверењу да православно Српство великом Радош! обрадоваше и Светитеља Саву овеселише, па решише да »једињем сердцем« наставе у овом судбоносном времену своје узајамне напоре за веће добро света што је свето Југослевенству, Српству, Краљу и Отаџбини, по блатословом свих светитеља, чијих се имена. Род наш сећа кад милост Господњу призива и очекује. «

14 (27) августа 1940 љета, Господњег

Својеручни потписи :

АВМ и Патријарх Орпски, Гаврило с. р. — Пи Жички, Никопај с. р. Бладика, Зворничко-тузланоки, Нектарије с. р., Владика, Далматински, Иринеј с. р. Архимандрит Никон с. р., настојатељ Каленића

Овом измирењу присуствовао је г. др. Саво Љубибратић, претседник Српеко-православног Братства Ов. Саве у Сарајеву.

РУМУНСКА ЦРКВА. — Уредба о укидању религиозних секти. —

Шретседништво владе, на челу са ђенералом Јованом Антонеску, донело је следећу уредбу о укидању секти:

Чл. 1. Забрањује се акција свих религиозних друштава, одобрена ранијом министарском одлуком. Исто тако ни под каквом формом и на.

.