Братство

зе

Прилог бр. 9

та наше Отаџбине и од запада до истока 0бележено је наше народно јединство и слобода. То је крв народна, жртва народна, коју је опасно презирати као Бога. Наш народ није "непаметнији ни од Руса ни од Кинеза ни од Американаца. Кроз векове страдања, он се оботатио дратоценим искуством. Па се народ у чуду пита, како то да Руси и Кинези и Амориканци, који су и десет двадесет и тридесет пут бројнији од нас Југословена, могу живје-

ти заједно у једној државној кући, а нас 15.

милиона страдалника југославенских Не можемо : |

Ко то каже, да неможемо • То не говори душа народна, То не жели срце народно. То товоре они који су се однародили и који не умеју да се радују добру народном. То говоре

они који су прекинули везу са Богом и са. народном прошлошћу и будућношћу. То желе

безбожници и бездушници, који се не управ-

_ љају према јеванђељу ни према Алкорану,

нето према мрачној филозофији старих Епикурејада која гласи: Граби дан за себе, вјутра те неће бити! Ваистину неће их бити, нити ће се спомињати до у клетви народној.

_А ти се радуј, Сарајево !

Чему да се радујем, питаш •

Радуј се Београду, јер и Београд се радује теби. Радуј се што у Београду кади“

_ теби налази се на самртном одру оно чудо-

виште што се зове слепо партизанство. Ударио га је громом Божји Илија, кога муслимани зову Алија, и ударила га је народна. одлучност ва јединством, па је пао у атонију којој нема ни лека ни лекара. Гле и овце се

_ збијају једна уз другу кад омиришу вука,

камо ли неће словенски народ“ Божији. Ни најлуђа браћа не деле се онда кад је опасност

"на прагу, него се чак и они који су већ поде- | љени сједињују. У питању није део него це-

лика; није нешто него све. Деоби и поцепано-

сти радују се само чудотворци зла, они

прни мађионичари, но томе се не радују ни хришћани ни муслимани нити ико у овој земљи ко се Бога боји и народ свој воли. Зато ће од сада и свештеници по прквама и хоџе по џамијама и сви поштени родољуби по домовима, и у срцима својим морати увносити молитве Богу за јединство народно

_у духу и истини; мораће учити све и свакога,

да се покају и одуче од злурадости а науче радовати се добру свога Краља. своје престонице, свота народа, и својих суседа.

А ти се радуј, Сарајево !

Чему да, се радујем, питаш #

Радуј се српском Патријарху, који се радује добру твоме, добру свију твојих синова и кћери. Он је дошао с нама, владикама, српским, да те поздрави миром и добром вољом. Као духовне старешине српске православне цркве дошли смо православнима да их оснажимо вером, да их охрабримо надом и сјединимо љубављу; и још да их опоменемо на братску слогу и усрдну молитву Богу. Али по традиционалној широкогрудости наше народне цркве, а попут наших блаженопочивших Патријарха Димитрија и Варнаве, које сте ви исто тако одушевљено поздрављали у вашем траду, ми смо дошли с најбољим жељама, и осталој браћи, целом Сарајеву. Да се радујемо добру Сарајева. Да опоменемо ону браћу

__која жуде за презиђивањем куће у ове дане, да ко на бури кућу презиђује, може му бура.

кућу претурити. Да кажемо и поновимо ову реч у уши свима који хоће да чују: радујте се добру својих ближих! Радујте се побожно-

ти побожних и поштењу поштених и родо-“

„БРАЈ

Говор | е нства Господина тра у Саба

Ваша Оветости Повдрављајући Вашу Светост као Српског Патријарха у својој средини, јер се за нме Српског Патријарха 1 вежу мноте: и свете успомене на велике и будбоносне догађаје из мученичке. прошлости српског народа, јер, кад неста царства, птлеугства, и господства, оста јадна сиротиња, Рају око отољелог Светог Олтара. Тада су били српски патријарси са осталим српским архијерејима и свештенством једини, који су храбрили и тјешили наш народ да не падне у очајање. и заиста патријарви српски примили су. тешку судбу српског народа, најболећивије срцу свом, те имајући вазда на уму ријечи Опаситељеве: „знају моја и знајут мја моја" п „душу своју полатају за, овци“. И они 155 полалали душу своју за Е Бљубљу родољубивих. и доброта добрих и стиду стидљивих, и милост милостивих; и скромности скромних и јунаштву јуначних и трпљењу трпељивих. Не. "завидите него радујте се. Радујте се Јединству народа, слави отадбине, здрављу и напретку Владаревом. Рећи

"ће неко: Како ћемо се радовати кад нам је те-

шко # Има и теже. И заиста, биће нам и теже, ако се потпуно не поправимо и с покајањем и благодарношћу Богу | не обратимо. Није нам онако добро као у небесном царству, али нам је боље него у двадеое ст и више земаљских царстава. Ако нам није добро како би желе-

ли, боље нам је него. што пред Богом заслу-

жујемо. Биће нам далеко боље онота часа чим се почнемо радовати туђем добру. Ко се туђем добру радује тај испуњава,

три програма, и | | и национални и др.

|

Впр. Митрополит _дабро-босански Господин Петар —

Страна. 3

еговог Високопреосвеште-

Митрополита Пе |) 4940

народ, што су неки од њих и животом платили, те су неки били бијени, други убијени, а трећи се из вемље иселише тражећи помоћи паћеничком народу српском. И тако сви они часно проживише и у народу славно име оставише, а на небу души мјесто ухватише, И те велике традиције позваше Вашу Светост да настави сад под другим околностима, велико њихово дјело, јер сте рођени у једном нашем расном, побожном и јуначком крају. И потежили сте се у младим годинама на исток од куда смо и хришћанство примили, те сте се у Цариграду код престола св. Јована.

Златоустог наоружали хришћанским васпита-

њем и богословским знањем и тако наоружани у зрелим годинама вратили сте се у Јужну Србију у царски Призрен у Пећску Патријар-

· жавни. Заиста је чаробна ова реч — радо-

вати се туђем добру. Или сам само ја очаран њоме“ Мени се чини да се у тој речи садржи лек за сва, зла савременог човечанства, Јер је злурадост болест, савременог света.

И још једном велим: радуј се, Сарајево! Не питај чему да. се радујеш у данашњи дан. Радуј се ономе чему се радују милиони поштених и честитих душа у овој земљи. Радуј се чукун-унуку онога Вожда, који је први ужегао зубљу слободе на ропском Балкану. Радуј се сину оног витешког Краља Александра, који је теби, Сарајево, преко стотину драгих српских гробаља, донео слободу. Радуј се своме младом Краљу Петру Другом па из радо-

"сна срца уздигни жарку молитву ономе, који

све види, све чује и све може: Боже вечни поживи нам Краљља !