Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана
36
Сви наши Владари, сав наш народ, улажу у то дело свој најбољи капитал, а постигнути успеси готово никад не одговарају њему.
Генерација за генерацијом рађа се и нестаје је, а дело наше напредује споро и тешко. Ваља се увек враћати у назад и готово увек почињати из почетка. И отуда наши људи постају све заморенији, измученији. Стари се пре времена и видимо где читаве генерације људи испадају из животног колосека већ у доба између четрдесет и педесет година, док су код других, срећнијих народа, људи тога доба у најбољој снази, на врхунцу својих менталних способности, у пуном јеку делања и стварања.
_ На стотину година од првога Српскога Устанка долази на престо Краља Србије, Унук Тополског Витеза, Краљ Петар |, Карађорђевић. Долази у најтеже и најгоре доба. Поред мучних прилика у земљи и спољна ситуација је претешка. Балкани су мрачни и крвави и кроз њих одјекује, поред тешког звекета гвоздених ланаца, којима је оковано и повезано балканско робље, прасак бомби и пуцањ пушака, којима народни осветници хоће робље да раздреше и да му извојују оно, што је сваком Божјем створу најдраже, слободу.
А око Балкана, ситуација међу великима такође је тешка. Све више се осећа, да се испоставља не једна само борба: отерати вековног још моћног османлиског завојевача балканског, већ и очувати и одбранити мучно стечену, крвљу плаћену, слободу балканску од нових завојевача, који ће овога пута доћи са севера и запада, и сачувати шумне и зелене Балкане његовим народима, који их вековима насељавају ; чије су земље, кроз хиљаду година, натапане њиховом крвљу и из чије сваке зелене травке шуми и цвили по једна измучена балканска душа.
У таквим приликама седа на престо Краља Србије, Унук Тополског Хероја и Српски Народ ставља на седу главу Женевског Изгнаника, гвоздену круну, саковану из Карађорђева топа. Тешка Круна значење је била тешке Владавине. (Сакована из славнога топа, из најмучнијих дана једне велике епохе, знамење је била славе, мука, епопеје. И овоме историском чину, венчању на Краљевство смелога и храброг Петра Мркоњића, присуствују наша браћа сва три племена народна, из свих крајева наше земље, представници Срба, Хрвата и Словенаца.
И руком Божијом вођени и надахнути светим надахнућем, први пут тада се је захорило из њихових грла:
»Живео југословенски Краљ.«
И пред народом нашим сва три племена, указала је се на пророчки начин, као у одблеску муње, једна светла визија срећније, лепше и радосније будућности.
А кад су прошли заносни дани свечаности крунисања, народ наш, као понет новом судбином, руковођен својим мудрим и намученим Краљем, наставља још интензивније но раније, да се припрема за ве“ лико дело Ослобођења и Уједињења.
Прибирају се и групишу све снаге народне. Свако на свој начин