Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

_ Ба 37

појединачно или у својој групи, али сви за исти смер; пред свачијим очима светли исти идеал.

И као претеча тих дана општег народног прибирања и превирања рађа се у Београду, на Велику Госпођу 1903 године, Кола Српских Сестара, а у брзо за њим, по многим местима тадашње малене али честите и јуначне, Краљевине Србије његови Одбори и Пододбори.

Програм рада био је веома широк, родољубив и слободоуман и обухватао је остварење готово целокупне данашње наше државне идеје.

Међутим како је на Српском Југу беснео страховити и крвави устанак Македонски, који је и био главни разлог оснивања Кола, прва његова акција управљена је земљи која је колевка средњевековне славне и моћне државе наше; земљи у којој се родило било прво Српско Краљевство, па за тим Царство Душаново; земљи у којој се родила и до највећег процвата дошла, средњевековна култура наша, са чијим остатцима и ако знатно оштећеним и уништеним, миим данас, дигнута чела и светла образа, гледамо у очи многих великих и славних народа, а који нам такође улевају веру да ће будућност бити наша и да ће једнога дана наш народни геније својим творевинала и лепотом задужити људску породицу.

Коло Српских Сестара лаћа се велике улоге. Поробљеној браћи нашој на класичноме Српском Југу, шаље помоћ свих врста, какву су тражили време и дани тренутак. Сећа се страдалника по мемљивим хапсанама турским; горских ускока и заштитника поробљене раје; избегла народа по планинама; нејачи остале без родитеља и хранитеља; прихвата бегунце и политичке емигранте; оболеле и онеспособљене четнике; шаље школској омладини и у народ књига; Ек ђаке, даје децу на изучавање заната.

Тамо је заштитник и експоненат љубави слободне Србије, а у Краљевини, малој простором, али великој духом, тумач жеља, потреба и тежња поробљеног Југа.

А доцније, у колико гвоздени обруч све јаче стеже поробљено Српство, Коло управља своје погледе и другим покрајинама, а у првом реду Босни поносној. Сећа се свих својих, кад и колико може.

Оснивање Српско-Хрватске Коалиције и Ријечку Резолуцију 1905 године, Коло је с радошћу дочекало и поздравило. Заветна идеја слободног и великог Српства, није га чинила уским ни тесногрудим, нити му сметала да у исто време пригрли и идеју слободе све југословенске браће. Бити велики Србин, није у његовим очима значило бити рђав Југословен. Једно је улазило у састав другога и знало је добро, да без слободних двеју Српских Краљевина, нема ни слободнога Југословенства. У томе смеру ствара везе са свом нашом троименом браћом и сестрама и Далмација, Словенија и Хрватска су му исто тако миле земље, као и оне насељене најчистијим српским елементом.

Ради тога у времену Велеиздајничког процеса у Загребу, као и у Ултиматуму од 1914 године, Коло је оптужено, а свима онима за које се знало да стоје у вези са њим, суђено је као издајницима и непријатељима Ћесареве Царевине.