Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

41

није никад губило времена нити је се стидело и малих послова. Лозинка је често била: дан и комад.

Али заслуга му је била што је веровало бескрајно много у бољу будућност Српског Народа и што је ту своју непорочну веру умело да преноси и на оне, који су се налазили у. тренутку да је изгубе или је у опште нису ни имали. Ради тога изгледало је по некад и неозбиљно, али оно није презало никад од осмеха и подсмеха.

И, кад није могло да учини увек онолико, колико је оно желело и колико је требало, искупљивало се тиме, што је било вазда прво, онде, где је потребно. Преживљавало је заједно са својим Народом све и срећне и несрећне моменте, а ових других, као што знамо, било је много више од оних првих. Али у срећи, као и у несрећи, знало је вазда шта му је дужност и ње се лаћало без оклевања. Тако је проживело својих првих двадесет и пет година.

За то време остварили су се, великим делом, његови идеали. Троимени Народ наш и ако не цео, ослободио је се и ујединио у своју националну и недељиву државу, под скиптром свога јуначког и мудрог Краља народне крви, Александра !-ог Карађорђевића.

Кад је реч о народном ослобођењу и уједињењу, сетимо се с пијететом и захвалношћу свих оних који су градили ово дело, а који се не налазе више међу живима.

Нека је вечна слава и рајски покој Светој Сени блаженопочившег Краља нашег, Петра !-ог Ослободиоца.

Нека је слава и покој душама наших великих Војвода, свих великана народних и свих јунака знаних и незнаних.

Слава и вечан помен душама за Отаџбину умрлих и изгинулих Српкиња, наших вођа и другарица: Љубици Луковићки, Надежди Петровићевој, Касији Милетићки, Милеви Шкрљићки, Даринки Берићевој, Софији Јевремовићки и многобројним знаним и незнаним жртвама.

Нека је светла и вечна успомена међу нама и мир душама наших вођа и другарица, које су свом душом својом дело народно волеле и за њега радиле, али од којих многе немадоше среће да га виде оствареним, почившим: Савки Суботићки, Станислави Сондермајер, Живки Спасићки, Јованки Вукићевићки, Мици Ковачевићевој, Катици Ђорђевићевој, Мари Поповићевој, Цаји Петровићевој, Види Прокићки, Стани Михајловићки, Мили Николићки, Катарини Миловук, Мери Митрићевићки, Јерини Завађил.

Сада на почетку друге четврти столећа, у коју наше Коло улази, пожелимо му ми, које смо га стварале и волеле и које по законима природе нећемо моћи још дуго да деламо у њему, да га оне, у' чије ћемо га руке једног дана предати, заволе исто онако незаинтересовано, како смо га волеле ми и да имадну среће и буду поносне његовим радом и делањем, као што смо биле ми. Пожелимо му да га они, који ће га у будућности водити, умеју вазда повести путем народних идеала и учинити да вазда буде народу нашем“ од користи и да вечно ради у складу са његовим потребама и интересима.