Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

лаћа, одмах по ослобођењу, акције у корист инвалида и за две ипо године одржава прво само Инвалидски Дом, а доцније и школу за обучавање инвалида разним занатима. Ово је била једна од најјачих поратних акција Кола, јер за две и по године колико је овај Дом трајао, кроз њега је прошло, исхранило се, огрејало, оденуло и полечило преко четири хиљаде ратних инвалида.

Уз свој Инвалидски Дом, одржава свој магацин са оделом, рубљем, постељним и другим стварима и њима, у најгорем времену, испомаже десетине хиљада невољника из Београда и из целе земље.

Једновременс са овим великим акцијама, Коло мисли на новоослобођене делове Отаџбине. Шаље у многа места помоћ у новцу, оделу, машинама, лековима и другим стварима; потпомаже акцију за образовање својих нових Одбора; потпомаже њихове занатске и друге школе, ђачке трпезе, дечје домове и све остале потребите и невољне.

Запојено љубављу за идеју народног јединства и истинског зближења с нашом браћом и сестрама из целе земље, сарађивало је и сарађује на сваком послу, који служи овоме циљу. Обилази сваком даном приликом све крајеве наше земље, ствара нове везе и појачава старе; вазда прима у свој Дом на боравак браћу и сестре, а нарочито Омладину сва три племена народна.

Међутим осећајући да ново време намеће и нове дужности, Коло оснива још пре шест година свој интернат, у који прима девојчице сва три племена наша и свих трију религија и спремајући их и школујући за изабрани позив у животу, васпитава их у духу својих идеја: да буду добри људи; добре кћери свога народа; да своју земљу и националну државу воле истински и да буду у стању, у даном тренутку с љубављу принети за њу и тешке жртве, исто онако, како су их подносиле и раније наше генерације.

Управа Кола да би омогућила с једне стране ову акцију, а с друге да би осигурала и у даљој будућности живот и опстанак свога Кола и учинила да лакше раде они, који ће доћи иза нас, смело је приступила, пре седам година, подизању свога Дома, који се састоји из ове три велике зграде, у којима се налазимо данас.

Њихову подизању приступило је се без и једне паре готовине. Зидање је трајало непуне три године и благодарећи Богу, нашој Председници и пријатељима, успели смо да их подигнемо по цену великих брига и напора и данас и ако на њима има још доста дуга, ми мирнијим очима гледамо у будућност нашега дела.

У овим линијама од прилике, кретао се рад Кола Српских Сестара, у току минуле четвртине столећа, од његова постанка до данашњег дана.

Оно мисли да је своју дужноет вршило вазда часно и савесно. Радило се у врло тешким приликама, које је наш Народ тада преживљавао и није било увек у могућности да ради онако и онолико, како је желело и колико је требало. Радило је колико је могло, а доста пута и много више од тога. Гледало је увек пред собом у велике народне идеале и с много вере и љубави у срцу гредело је њима, не презајући пред тешкоћама, не жалећи жртава, често веома драгоцених. Желело је велике акције и дела, али у очекивању истих,