Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

У спомен двадесетпетогодишњице Кола Српских Сестара

(Из ратних доживљаја)

ИЛО је то пре петнаест година, септембра месеца 1913 г. Наша:

војска баш је довршавала мобилизацују и сви војници из рата

беху отишли својим кућама, а на њихова места дошли у Kaсарне под заставу све млади регрути.

Беч и Софија поражени победама српске војске на Куманову и Брегалници као и Букурешким миром који створе Велику Србију, изазваше немире код Арнаута у јужним крајевима нашим око Дебра. и Призрена, а бугарски македонски комитет беше прекрилио својим комитама источне крајеве све до Вардара.

Једним снажним замахом српске војске од Скоља до Битоља за. десетак дана угушен је цео устанак Арнаута и десна обала Вардара потпуно очишћена од арнаутских побуњеника али четовање комита по Овчем пољу и Пљачкавици још се живо осећало.

Половином октобра мој трећи коњички пук налазио се у Велесу као централна резерва за брза дејства противу комита у све правце“ ка Штипу и Битољу,

Једног магловитог и кишњег јесењег дана освануле су путничким возом у Велесу две интересантне београдске даме са неколико по– већих дењкова разних ствари и легитимисале се код месне команде као чланице Кола Српских Сестара у мисији да обиђу војне болнице у Штипу и однесу извесне потребе за болесне и сиромашне војнике. Биле су то госпоћа Касија Милетићка и госпођица Мица Ковачевићева. обе добро познате у свима отменијим београдским круговима и као вредне хумане и патриотске раденице.

Пошто је државни аутомобил-теретњак био покварен и пошто су претражиле свуда по Велесу једна кола и биле свуда одбијене због рђавог времене обе даме беху љуте и очајне шта да раде. Кад сам им понудио једна војничка државна кола без федера и са седиштем од бале сена, оне радосно примише и одлучише да се одмах крену на пут.

Нешто због рђавог пута и времена тога дана а више због комитског четовања по Овчем пољу преко кога пут води за Штип, са—