Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

50

1

мајка унела у њих много своје личне срдачности и тешке бриге. У повељама издаваним Хилендару и Дечанима тај лични тон Миличин осећа се непосредно и показује као жену са доста нежности, али и са извесном чврстином. Врло је важно потсетити још и на то, да је под Лазарем и Милицом наша црквена архитектура дала неколико драгоцених споменика, Лазарицу, Раваницу, Руденицу, Горњак и др:, који доносе неколико нових уметничких решења и оригиналних комбинација. Милица сама подигла је лепу Љубостињу као своју задужбину; ту су и сахрањене она и Јефимија једна према другој.

Књижевне склоности и пажњу за књигу имала је поред деспота (Стевана, Миличина сина, и његова сестра Јела Балшићка. Очувана Јелина писма врло су добро срочена. Да то није било случајно види се јасно по том, што је Јела читала, јер у свом тестаменту, уз покућство, спомиње и књиге. Нешто интереса за књиге нашла је иу породици Балшића. Деспотица Јевдокија, кћи Ђуре Балшића, дала је 1409. год. преписати чувене Дијалоге папе римског Григорија. Јела Балшићка, по мајчином примеру, подигла је и Богородичин манастир у Брезовици, на Скадарском језеру. Сав одушевљен њеним радом T. Чедомир Мијатовић је једном приликом тврдио за њу, »да је њена телесна лепота само красан и симпатичан оквир лепоти њенога духа«.

Миличина праунука, паметна и далековида султанија Мара, једна од најумнијих жена свога века. била је у тешко доба турске силе, за времена султана освајача Мурата ! и Мухамеда ||, једна од главних заштитница православља. Њу, вели један наш стари текст, »као присну матер своју цар Мухамед љубљаше и почитоваше«. Њен утицај на турском двору био је врло велик и о њему се водило рачуна на свима странама. Мара успева да на столицу васељенских патријарха у Цариграду протура своје кандидате; за њено време на тај положај долазе чак два Србина. Она помаже светогорске манастире; осигурава Хилендар, коме дубровачка република, из обзира према њој, исплаћује извесне приходе старог српског двора. Њен двор у Јежеву, код Сера, пун је монаха, који су код ње писари, дипломатски посред“ ници и главни сарадници. На молбу бугарских калуђера она је израдила, да се у Рилски манастир пренесу из Трнова мошти његова оснивача Св. Јована. О том преносу написао је 1469. један одличан писар — писац тога времена, Владислав Граматик, леп и занимљив извештај.

То су, као што се види, биле све личности из владалачких кругова. Поред њих, хисторија зна и за неке друге, из властеоских и из других кућа, које су своју пажњу за књиге и људе који се књигом баве показивале на онакав начин, како су могле или како им се чинило као најзгодније. Од жена из властеоских редова помињемо деспотицу Јелену, којој је 1371. био написан један рукопис, и то зборник црквених песама. Друге жене бринуле су се више за писаре књига. Један преписивач с краја ХЛМ века захваљује се једној жени, што му је испрела конце за књиге, и другој, једној попадији, што му је прала