Вардар : календар Кола српских сестара : за просту 1929 годину која има 365 дана

62

— Кад будеш, нано, хтела ткати друго платно, ја ћу тии основати и изаткати — све ћу сама урадити: најпре ћу теби, па ћу онда "себи. О Божићу је дошла да честита празник, и донела дарове; на прочку је у вече дошла с Кољом, да се опрости — онако како је и Коца чинила.

На Велигдан девојке и невесте иду у оро, у ком се више пева, корачајући лагано, а мало игра. Марче неје ишла, јер је у жалости; зато неје хтела ни Вета.

Вета је позивала нану у госте, да преноћи код ње, па ће она с њом у постељи и метнуће јој руке у недра — како је и Коца чинила. Али Аница је само обећавала, а све одгађала; јер би је све то као и све у кући подсећало да нема њене Коце.

Кад је Зафир први пут, трговине ради, пошао на пут у Скопље, Вета је била ту да бату испрати и да га дарује везеним убрусом.

Иза тога Аница се разболела. Онда Вета дан и ноћ неје одмицала од постеље нанине: неговала је, нудила и лечила — можда не мање него што би и њена Коца чинила.

И тако је срдачност Ветина све више освајала — док је у срцу Аничину ипак све једнако било пусто. Напротив, Вета, која се једва сећала мајке, предавала се Аници свим срцем, а у близини њеној осећала је близину своје мајке; зато се њој обраћала за савете, њој поверавала све тајне, и промене које жена осети у животу.

M

Време је јурило, али је Вета и даље грабила сваку прилику да покаже да су њени и нана, и сека, и бата.

Па и сада, кад се осећала у новом стању, када се поред редовних послова морала спремати и за оно што има доћи, што је испуњава и необичном радошћу и неизвесном. зебњом, — ипак је походила нану — само нешто ређе. А прођу ли неколика дана да је не могадне видети, послала би Маду да је обиђе.

Јутрос је Аница раније устала него обично: пробудио је чудноват сан у ком је видела своју Коцу и Вету загрљене.

Данас је и петак, када Аница, као Светој Петки, свакад прислужује кандило, па је похитала да то одмах и јутрос учини.

Знала је да је Вета на том доба, те иако је само од прекјуче неје видела, због свога сна помислила је на њу и намеравала да је обиђе.

Утом зачу лагано лупање у врата и пође да отвори.

А Мада је весело поздрави:

— Мижде, тетка — Анице!...

И онда јој јави новост, да је Вета мало пре добила сина, и да је позива да одмах дође.

Прочка — ускршње покладе. Велигдан, Велик дан — Ускрс. Мижде — драгичка.

ПИ та ee.