Васиона

За ово постоје два пута. Ha први начин може ce ракета одвојити од утицаја Земљине теже дејством релативно слабог мотора y дугом интервалу времена. Други пут претстављао би ослобађање од утицаја Земљине теже краткотрајним радом снажног мотора који би убрзао ракету до брзине одвајања од утицаја Земљине теже која износи око 11,2 km/sec на нивоу мора. Први начин je неекономичан и неоетварљив због огромних количина горива које захтева. Други нам већ пружа реалне могућности, под услово.л да ce при полетању не премаше убрзања која човек може да поднесе, тј. нај-

више B—l2 g y случају краткотрајног дејства на човека при његовом положају управном на правац убрзања, претпостављајући, наравно, да ce онда читав маневар полетања обавља аутоматски, због човекове неспособности да врши покрете при својој осмо или дванаестострукој привидној тежини коју би ocehao при дејству B—l28 —12 g (Земљиних гравитација). С друге стране, економичност захтева да ce за што краће време достигне брзина одвајања, јер y међувремену имамо сталне гра-

витационе губитке створене дејством Земљине привлачне силе која утиче својим убрзањем верти'кално наниже на ракету „враћајући” je, да ce тако изразимо, уназад, односно дејствујући против притиска ракетног мотора, што je потребно надокнадити допунским утрошком енергије. У границама човекове физилошке издрживости, могла би ce брзина одвајања од Земљине теже или краће „брзина одвајања“ постићи за 4—5 минута. Као трећи губитак енергије мора ce усвојити утрошак на савлађивање отпора Земљине атмосфере који умањује брзину ракете само

за око !%• Овај негативни утицај приликом полетања ракете претставља огромну уштеду при повратку ракете на Земљу, омогућујући јој планирање, тј. клизање кроз ваздух под утицајем своје тежине, уз помоћ малих увлачећих крила, без икаквог утрошка енергије радом ракетног мотора, јер би овај требало да ce y противном супротстави дејству Земљине теже како би успорио y паду ракету. Значи, утрошена енергија за постизање брзине ослобађања била би већа него што би то теоретски изгледало. Зато ce y биланс рада ракетног мотора уноси, ради боље прегледности, утрошак брзина, изражен y километрима y секунди. Ово олакшава прорачун ракете и утрошка горива. Уколико би ракета била испаљена мањом брзином од теоретске брзине одвајања при свим губитцима, она би пала натраг на Земљу, осим уколико не би била испаљена хоризонтално и то брзином од најмање око 7,9 km/sec на висини од 0 ш. Наравно, ово je само теоретски, јер би ce при толикој брзини,трењем о ваздух ракета усијала и сагорела. (Крај y идућем броју)

Инж.

Владаслав Машовић

Ракетни експериментални авион Даглас „Скајрокет*.

ВАСИОНА I, 1953, број 1