Васиона

Како стојимо са досадашњим постигнућима ракета? До данас су званично објављени следећи резултати ракета: Ракета без посаде Највећа постигнута висина са двостепеном ракетом „Фау 2“ -ј- Уек Корпорал (WAG Corporal) y САД 402 km, једностепеном ракетом „Вајкинг“ (Viking), такође y САД 2lB km. Највећа брзина достигнута je такође „Вајкингом“ и то преко 8.000 km/час, a највећа брзина пењања истом ракетом, око 50 km/min или 880 m/sec. Ракетни авиони Званично постигнута највећа висина са Даглас „Скајрокетом“ (Douglas „Skyrocket“) којим je пилотирао Марион Карл 25.393 m a највећа брзина пењања на 12.200 m висине за 3 минуте. Истим ракетним авионом пилот Карл летео je највећом брзином од преко 2.000 km/час, док ce незванично проносе гласови о летовима брзином од 2.400 km/час, a y пројекту су пилотирани ракетни авиони са брзинама већим од 3500 km/час. To су објављени резултати, али ce са сигурношћу може тврдити, да су y д-ташњој хајци за новим оружјима y облику диригованих пројектила-ракета и ракетним ратним авијонимм, забележени сигурно и бољи резултати који ce држе свуда y најстрожој тајности. Једно je сигурно: хиљаде научника данас раде на решавању различитих проблема из области ракетне технике. Милионска сретства и највеће лабораторије и фабрике стоје им притом на расположењу. У пропагандном хладном рату ондашњи амерички секретар народне одбране Форестал објавио je још 1948 да ce y САД ради на пројекту „Вештачког Земљиног сателита“ a Совјети, да не заостану за Американцима, изјавили су да ће ce кроз 50 година искрцати, ни мање ни више, него на Месецу. Ракетни и астронаутички стручњаци 12 држава учлањени су y Међународну астронаутичку федерацију, основану 1950 године y Паризу. Она je себи поставила као циљ оснивање Међународног астронаутичког института и рад на остварењу васионског летења, чију основу би претстављали вештачки Земљини сателити. Наравно, васионско летење остваривало би ce постепено. Прво би ce морале испаљивати радиом вођење ракете без посаде y циљу усавршавања технике одвајања од Земље, убацивања y најекономичнију путању кружења око Земље, постављања вештачких сателита око Земље и суседних небеских тела, сондирања услова при оваквим летовима, снимања површине Месеца, Марса и Венере из близине од неколико хиљада километара, решавања питања радиовезе, вођења радиом, навигације итд. Ове прве ракете чак не би ни слетале на друге планете Сунчевог система, већ би само

кружиле око њих, па остајале или ce враћале. Неке од њих би ce и губиле y простору или бивале уништене при полетању или слетању или би их привукло небеско тело којем су ce приближиле. Човек бн полетео y васиону тек када би му искуства са сондажних летова омогућила сигуран успех и путовање без опасности. He може ce довољно наглашавати научна и практична вредност оваквих летова a доцније н могућности изградње научних опсерваторија, постављања станица за даље летове, чак и изван Сунчевог система, отварања рудника нама потребних сировина, евентуалног оснивања радионица за оправку васионских бродова, изградње малих фабрика за справљање ракетних горива, a можда и малих колонија на другим планетама y условима за живот вештачки створеним уз помоћ нуклеарне енергије. Проблеми tioroHa васионских ракета и одвајања од Земљине теже У данашњем степену развоја технике, ракетни млазни мотор претставља једино сретство за покретање васионских бродова. Ово стога, јер je једино ракетни мотор y стању да ради и y безваздушном простору, будући да са собом носи и гориво и оксидатор носилац кисеоника потребног за сагоревање, било y одвојеним спремиштима или гориво које носи y себи оксидатор, па сагорева било после почетног паљења или уз посретство неког катализатора посредника који омогућује сагоревање. Осим ове предности, ракетни мотор има и велики број других: то je једноставнији мотор, зато и најлакши и најјефтинији, има малу чеону површину што je веома важно због мањег отпора приликом кретања летелице кроз ваздух, даје велики потисак по јединици запремине коморе за сагоревање, једноставан je за руковање, израду и оправку, омогућује постизање највећих брзина истицања млаза a тиме и највећих брзина летења при потиску који му je независан од брзине и лета итд. Засада су ce, уствари, узимали y обзир y прорачунима, за практичну примену код васионских летова, само ракетни мотори са течним горивима, која дају највеће брзине истицања млаза и имају велику калоричну моћ. У последње време ce говори такође и о ракетама са нуклеарним погоном. Ослобађање од утицаја Земљине теже Први проблем код прорачунавања лета васионског брода, претпостављајући да нам сва потребна техника већ стоји ра расположењу, био би проблем ослобађања од привлачне силе којом делује на брод Земљина тежа. Енергија утрошена при томе била би једнака раду утрошеном при пењању на висину од око 6360 km под претпоставком да ce оно врши увек против дејства 1 g (гравитације) или убрзања Земљине теже које делују да нивоу мора и које je једнако приближно'9,Bl m/sec 2 .

18

ВАСИОНА I, 1953, број 1