Васиона
први математички разрадио проблеме удаљивања ракете од Земље (1911) и дао нацрт ракете с течним горивом (1903), Ено-Пелтри (Esnault-Pelterie, 1912), Херман Оберт (Herman Oberth са својим делима: Ракетом y васионски простор (1923) и ПуШеви ка леШењу васионским бродом (1929) и најзад Роберт Годард (Goddard) са својом књигом: Метод за постизање екстремних висина (1919) и првом испаљеном ракетом са течним горивом (1926). Њихова дела, као и научни радови многих других, изазвала су рад многобројних ракетних и астронаутичких друштава која почињу да ничу после I светског рата. Формирају ce и националне астронаутичке организације и њихови чланови почињу са првим експериментима са ракетним моторима. Главно сретство y које су ce полагале велике наде била je, наиме, ракета, и y оно време нарочито ce развило експериментисање са ракетом. Оне су, додуше, биле познате још y Кини, y Средњем Веку y Европи и Индији a y XIX веку употребљавале ce y ратне сврхе и при ватрометрима, али су тек тридесетих
година XX века почеле да преузимају улогу човековог помагача y испитивању високих слојева Земљине атмосфере, са перспективом да достану погонско сретство првих васионских бродова. Други светски рат огромно je развио неке гране техничких наука, међу њима и ракетну технику, Располажући великим бројем аматера ракетне технике, окупљених око националне астронаутичке организације, Немачка je одиграла водећу улогу y припреми ракета y II светском рату Стотинама испаљених далекометних ракета Вернера фон Брауна, названих „Фау-2“, показало je на Лондону како ce ракете могу употребити за разарање градова. Ракетни ловачки авион-пресретач Месершмит 163 „Комет“ доказао je y пракси применљивост ракетног мотора y ваздухопловству a читав низ сондажних и експерименталних ракета после II светског рата, изграђених коришћењем немачких искустава, уврстио je ракету међу најсавршенија постигнућа технике и претворио могућност лета y васиону y реалност.
Визија радиом вођеног међуконтиненталног диригованог ракетног пројектила.
ВАСИОНА I, 1953, број 1
17