Васиона

Повратак комете Понс-Брукс, 1884 I. Ову дугопериодичну комету открио je 20 јула 1812 Понс (Pons), са опсерваторије y Мар-ељу. Независно од њега комету налазе Вишњевски (Нови Черкаск), 31 јула, и Бувар (Bouvard) (Париз), 1 августа исте године. СЧступања од рачунате пароболичке путање указала су убрзо на могућност да ce комета Kpehe no елиптичкој путањи, и Енке (Encke) утврђује да jo] je трајање револуције 70.7 година. Комета je прошла кроз перихел 15 септембра 1812. Пред очекивани повратак комете, Шулхоф (Schulhof) и Босер (Bessert) предузели су дискусију свих објав.вених посматрања, па су установили да јој je ревлуција 73.2 roдин -, док су Плумерови (Plumer) рачуни потврдили исправност Енкеова резултата. У међувремену комегу налази 1 сеитембра 1884 познати посматрач комета Брукс (Brooks). У први мах веровало ce да Je Бруксова комета нова, али ry рачуни путање одмах показа 'и да je комета идентична са кометом Понс. Отуда њено двоструко име. Кпд комете су, y њеном првом мовратку, гапажене знатне промене сјаја и изгле ia y кратким временскид размацима, a те промене одражавале су ce и y променама спектра. Између 20 новембра и 22 фебруара комета je била видљива и слободним оком (cjaj joi je био као звезде прзе величпне), a ,око средине јануара 1 884, тј. y доза пролаза кроз перпхел, код ње ce примећивао и око 8° дуги pen. Ha оснози посматрања из 18 2 и 1 884 утврђено ]е да je права кометина револуција 71.4 године. Други повратзк комете Понс-Брукс очекиван je y 1951 години. Ho захваљујући напорима астронома, комета je после дужег безуспешног трагања, засно<аног на унапред припремљеној ефемериди, seh 20 јуна ове године откривена y сазвежђу Јмај, као врло слаб телескопски објект, око 17 привидне величине. Пронашл i ју je Ремерова (Е. Roemer), са опсерваторије Лик, недалеко од предвиђена положаја. Огступање од свега 0.5° указује на то да he комета проћи кроз перихел око пет дана раније него што je очекивано, тј. y највећој близина Сунца биће 22 маја 1954. С обзиром на велики временски размак којд нас дели од њене раније појаве, овакво отсгупање од рачуна je сразмерно мало, нарочито кад ce има y виду да ce раније одређене путање не могу још сматрати за дефанитивде. Услови за посматрање комете овог пута нису најповољни|и, јер he ce комета y доба приближавања перихелу налазити y привидној близини Сунца. Ипак, астрономи he настојаги да на сваки начин прикупе довољан број података посматрања, како би jo] обезгедили поуздане елементе, и тиме омогућила да ce њени будући повратци предвиде са још више сигурности. М. Б. П.

Електронски бројач и катодни осцилограф примењени на пријем часовних сигнала Часовна служба Гриничке опсерваторије, y Ебинџеру, примењује одскора, поред цилиндричних хронографа, и многе практичније, a истовремено веома прецизне електронске бројаче периода, и то како за пријем часовних сигнала, тако и за упоређење часовника. To je уствари један електронски декадни бројач селективан на различите учестаности, од 100003, 10000,1000 и 100 периода y секунди. Секундни импулс часовника пушта бројач y рад, a наредни импулс, који може бити секундни импулс другог часовника или часовни сигнал, прекидају га. Инструменат региструје број целих периода између ова два импулса. Ако ce употреби највиша фреквенција, он региструје број периода од 100000 y секунди између два импулса, тј. број протеклих стохиљадитих делова секунде између њих. Ови ce делови читају одмах на пет декадних цифарника, који непосредно показују десете, стоте, хиљадите, десетохиљадите и стохиљадите делове протекле од почетка секунде до тренутка кад je приспео дотични часовни сигнал или до почетка секунде часовника који желимо да упоредимо са основним. Употребом једног комутатора могу ce ова показивања сабирати и на крају десет сигнала може ce на цифарницима читати њихова аритметичка средина или време по основном часовнику кад je приспео средњи сигнал y овој групи.

Овај бројач (в. сл.) учинио je велике услуге часовној служби која прима око 50 емисија часовних сигнала дневно, јер ју je ослободио свакодневног дугог и напорног читања хронографских трака или листова. Он ]е осим тога омогућио да ce лако приме једна за другом и више емисија које ce врше y истих пет минута. Ол веома ко-

рисно служи и за проверу тачности сопствене емисије, јер ce могу на њему одмах читати тренуди емисије дробних сигнала, па ce њихова подравка може заузети на емисионом апарату, тако да главни сигнали буду практично без подравке, тј. да буду емитовади тачно y уговореде тренутке. Показало ce да овај бројач де реагује на многобројне сметње y емисијама и паразите, тако да ce часовни сигнали могу увек подједнако добро примати без обзнра'на чистоћу емисије, што je врло тешко на хронографима и скоро немогућдо на осцилографима. Ho кад ce жели, рецимо, да добије стварна слика о висини интензитета поједидих часовних сигдала, што je од важдости за тачност њине емисије, не помаже ни хронограф ди бројач. За ову сврху y Ебидџеру користе катодни осцилоскоп који ce снима на филмској траци, која ce одвија 10 cm y секунди. Ако ce на решетку осцилоскода доведе струја од 1000 периода y секунди са Једдог кварцдог часовника или електронског трансфзрматора, онда he светлосни сноп и његов траг на филму бити пресечени сваки хиљадити део секунде, па he ce на њему моћи лако да одброје делови секудде. између два имдулса. Један аутоматски апарат раззија, утврђује, испира и суши филмзве, но њихово ce читање, слично читању хронографских трака, лри овом начиду регистровања не да избећи. Б. М. Ш.

Нови енглесди ракетни опитни центар изграђује група Hawker Siddeley y Сализберију, крај Аделаиде y Јужној Аустрији, недалеко од Вумгре, енглеског званпчног центра за испигивање диригованих пројекгила читавог Комонвелта. Нова станица y Сализберију служиће за испитивање стратосферских и јодосферскпх ракета, саграђених на осдову резултата рада лабораторија y Ковентрију. („Journal of the ARS', бр. 3/1953)

Електрични бројач за пријем часозних сигнала y Ебидџеру (Гриничка опсерваторија)

ВЛСИОНА I, 1953, број 1